[Krsmanović ZlaticaUčesnik]

Значајни елементи за подизање засада малине
Засади воћа се подижу да би трајали и плодоносили већи број година, неке воћне врсте и више деценија тако да у инвестицију подизања засада не треба ући олако. Међутим, сведоци смо да се веома често засади подижу без плана и добре припреме. На нашем терену најчешће грешке се праве код подизања малињака.
Подизање воћних засада би требало да почне са избором парцеле у складу са избором воћне врсте и сорте која ће се садити , анализом земљишта, мелиоративним мерама поправке земљишта, правилном припремом земљишта за садњу ,избором квалитетног и здравог садног материјала и правилном садњом.
С обзиром да малини погодују дубока, плодна, растресита, пропустљива, слабо кисела земљишта ( pH 5,5 – 6,5 ), која садрже 0,20 % N, 8 – 10 mg P205 и 18 – 20 mg K20 на 100 грама ваздушно суве земље важно је током избора парцеле обратити пажњу на ове елементе. Такође је значајно да се избегне гајење малине на земљишту где се задржава вода због њене велике осетљивости на вишак воде у земљишту као и тешка-глиновита земљишта где је слаба аерација што може узроковати појаву пламењаче корена и њено сушење. Што се тиче експозиције, малини највише одговарају северне, североисточне и источне експозиције које у послеподневним сатима нису окртенуте директно сунчевим зрацима. Пре доношења одлуке о избору парцеле за подизање засада малине важно је размотрити могућност наводњавања засада. Данас се просто не може замислити озбиљна производња без система за наводњавање, ради њене потребе за водом као и ради начина исхране фертигацијом.
Када се донесе одлука о избору парцеле, важно је урадити анализу земљишта, обавити његову поправку и определити се за предусев. Добре преткултуре за малину су стрна жита и легуминозе-махунарке. Малина, купина, кромпир, парадајз, јагода, не би смели никада да буду предкултура малини или било којој другој јагодастој воћној врсти. Парцелa на којoj се гајила малина или друге воћне врсте треба да се добро искрчи и обрађује 3-5 година како би се земљиште очистило од остатака корена и могућноси заразе кореновог система нове малине.
После урађене анализе земљишта одрадити мелиоративно ђубрење – на основу резултата. За поправку се користе органска ђубрива у количини 30 – 50 т/ha добро згорелог говеђег или овчијег стајњака. Уколико се анализом утврди да је земљиште кисело потребно је извршити калцизацију неким од кречних материјала. Кречни материјал се уноси заједно са стајњаком. У зависности од садржаја лакоприступачних облика фосфора и калијума у земљишту, и формулације комплексног минералног ђубрива које користимо зависи и препоручена доза. Уколико се анализом земљишта утврди да је земљиште алкално, потребно га је кроз мелиоративне мере сумпорисати ради спуштања пх – вредности јер малина не подноси алкална земљишта и врло често на таквим земљиштима долази до хлорозе и брзог пропадања засада. Годину дана после поправке земљишта и правилног избора предкултуре која омогућава обогаћивање земљита и поправку структуре приступа се сузбијању корова, ако је неопходно, а потом основној припреми земљишта која подразумева орање, тањирање, а пред саму садњу уситњавање земљишта (најбоље сетвоспремачима).
Малина се може садити од завршетка вегетације у јесен до почетка вегетације у пролеће. Предности јесење садње су у обнови кореновог система током зиме и бољем развоју садница почетком вегетације. Термин за садњу је последњих година померен јер су јесени веома топле тако да се вегетација продужава. Вађење садница у матичним засадима се такође помера због одрвењавања садница и постизања квалитета садног материјала. Ових дана је право време за садњу и треба га искористити у ту сврху ако су сви предуслови испуњени и ако је резервисан или се може набавити квалитетан садни материјал.
Грешке које се направе приликом подизања засада не могу се исправити.
Златица Крсмановић, дипл.инг. воћарства и виноградарства

[Autor]

Članci