Zelenišno đubrenje je zelena biljna masa koja se zaorava. Za ovakav način đubrenja koriste se biljke koje brzo rastu. Gaje se kao prethodne kulture, međuusevi i naknadne kulture, a ređe cele godine.Zelenišno đubrivo, kao naknadna kultura, seje se u jesen, a to može biti uljana repica, smeša maljave grahorice, inkarnatske deteline i hibridnog ljulja, smeša maljave grahorice i ozimog ječma.
U proleće kao prethodna kultura, može se sejati smeša obične grahorice i jarog ječma, zatim lucerka, lupina. Kao međukulture mogu se gajiti facelija, stočni grašak i dr. U zavisnosti od uslova, biljke se posle 4-10 nedelja, najkasnije pred setvu, pokose i zaoru ili ostave kao malč.Zelenišno đubrivo obogaćuje zemljište pre svega azotom iz zelene mase, a leguminoze azotom iz vazduha zahvaljujući delovanju kvržičnih bakterija koje žive na njihovom korenu i vrše fiksaciju vazdušnog azota. Zelenišno đubrenje je pogodan način održavanja zemljišta tamo gde nema dovoljno stajnjaka.
Gajenjem biljaka za zelenišno đubrenje i njihovim zaoravanjem mogu se nadoknaditi organske materije koje nedostaju zemljištu. Na ovaj način se unose važnija đubriva (N, P, K i Ca). Zaoravanjem biljaka za zelenišno đubrenje povećava se plodnost i poboljšava struktura zemljišta. Zakorovljenost, a time i količina semena u zemljištu, mogu da se redukuju stručnom primenom zelenišnog đubrenja. Pri tome je važno da na površini zelenišnog đubrenja korov koji raste ne dospe do stadijuma obrazovanja semena.
Milenković Marija
Milenković Marija