Zelenišno đubrenje predstavlja zaoravanje zelene mase biljaka koje brzo rastu i stvaraju veliku nadzemnu masu. Zelenišno đubrenje je posebno preporučljivo primenjivati tamo gde nema dovoljno stajnjaka ili gde je zemljište lošijeg kvaliteta, kod intenzivne proizvodnje npr. kod povrća, kod planiranja višegodišnjeg zasada, zemljišta sa većim nagibom terena.Pozitivni efekti zelenišnog đubrenja su mnogobrojni:suzbijanje korova i sprečavanje razvoja bolesti i štetočina, poboljšanje mikrobiološke aktivnosti u zemljištu,usvajanje hranjiva iz dubljih slojeva zemljišta,čuvanje hranjiva od ispiranja u dublje slojeve.Zemljišta su rastresitija i toplija u toku jeseni i zime, a u toku leta pokrovne biljke ( siderati ) štite zemljište od isušivanja.Najčešće leguminoze koje se koriste kao siderati su: crvena i bela detelina, kokotac, soja, stočni bob, stočni grašak, obična i maljava grahorica, lupina.Najčešće neleguminozni siderati su: uljana repica, raž, ječam, zob, suncokret, heljda.Zelenišno đubrivo može se sejati u periodu između glavnih kultura, kao predusev ili međuusev, kao podusev kod višegodišnjih kultura i kao naknadna kultura. Kao naknadna kultura seje se u jesen, a koriste se smeše grahorice, ozimog ječma, deteline, uljane repice.U proleće se seje kao prethodna kultura, a preporučuje se smeša lucerke, lupine, jarog ječma i soje ili deteline, stočnog graška, zob i raž. Moguće je u jesen posejati biljke koje ne podnose nisku temperaturu i koje tokom zime izmrznu pa se u proleće samo zaoru.Najbolje vreme za zaoravanje siderata je od četvrte do desete nedelje nakon setve ili dve do tri nedelje pred setvu glavne kulture. Biljke imaju najviše nakupljenih hranjiva pred i tokom cvetanja pa je to momenat kada bi trebalo izvršiti kosidbu i zaoravanje.
Srđan Cvetković,dipl.ing.poljoprivrede
Cvetković Srđan
Cvetković Srđan