[Rehak GordanaUčesnik]

ZNAČAJ ZAORAVANJA ŽETVENIH OSTATAKA

Posle skidanja strnih žita sledi obrada zemljišta –plitko oranje ( ljuštenje strništa) kao jedna od bitnih mera u tehnologiji ratarstva. Ali, pre samog ljuštenja strništa postavlja se pitanje šta sa žetvenim ostacima, odnosno slamom.
Najčešća su tri načina manimulacije sa slamom: zaoravanje na njivi, uklanjanje sa njive radi daljeg korišćenja u stočarstvu kao prostirke i paljenje slame na njivi – kao najgori način.
Zaoravanje slame na njivi je jedan od najboljih načina manipulacije sa slamom i u tehnološkom i ekonomskom smislu, tj. popravlja se plodnost i produktivnost poljoprivrednog zemljišta. Zaoravanjem se biljni ostaci uključuju u proces kruženja organske materije u zemljištu, stimulira se biološka aktivnost zemljišta koja pozitivno utiče na strukturu i vodno-vazdušne i toplotne osobine zemljišta, a na teškom zemljištu organski ostaci poboljšavaju internu dreniranost u sloju u koji su uneti.
Zaoravanjem žetvenih ostataka sa širokim odnosom ugljenika i azota (slame) može se u toku njihovog razlaganja očekivati tzv. „azotna depresija“, zbog smanjenja nitratnog azota zemljišta i njegovog ugrađivanja u tela mikroorganizama. Naime, pri unošenju organske materije, sa malim sadržajem azota od 0,40-0,50%, sa mnogo celuloze, hemiceluloze, lignina, i drugih ugljenih hidrata, razvija se intenzivna mikrobiološka aktivnost. Mikroorganizmi za izgradnju svog tela koriste nitratni azot iz zemljišnog rastvora i zbog toga se na usevu u toku vegetacije zapažaju simptomi nedostatka azota. Za eliminisanje azotne depresije – pored redovnog đubrenja azotom – preporučuje se dodavanje do 7 kg aktivne materije azota na 1 t biljne mase (slame). Ova količina azota obezbeđuje nesmetano razlaganje biljnih ostataka i otklanja nedostatak azota kod narednog useva i tako se izbegava pojava azotne depresije.
Pre zaoravanja, biljne ostatke treba isitniti radi lakšeg i ravnomernijeg unošenja u zemljište. Pored sitnilica raznih konstrukcija danas postoje i adapteri, koji se montiraju na kombajn, pa se sa žetvom ovi ostaci seckaju i ravnomerno rasturaju po njivi. Iseckani biljni ostaci se zaoravaju raoničnim plugovima. Druga oruđa su manje podesna za unošenje biljnih ostataka u zemljište.
Vreme zaoravanja zavisi od vremena žetve odnosno berbe. U principu biljni ostaci mogu da ostanu duže na njivi, jer delimično omekšaju i lakše se zaoravaju.
Po jednom hektaru zemljišta ukupna količina živih organizama (flora i fauna) bitnih za održavanje plodnosti poljoprivrednog zemljišta, računajući i bio masu( slamu) iznosi oko 15000 kg. Navedeni živi organizmi (flora i fauna) opstaju u poljoprivrednom zemljištu većinom na temperaturama od 20 – 30 °C, manji broj na 50 – 60 °C, a samo retki do 80 °C. Temperatura sagorevanja slame je od 200 – 300 °C, tako da je predaja toplote na zemljište po otkosima slame vrlo dostižna kritičnoj temperaturi od 35 – 50 °C za uništavanje flore i faune.
Osim zbog izraženog gubitka organske mase u obradivom sloju zemljišta, postoji i veliki rizik za izazivanje požara, oštećenja biljnih kultura kod suseda, povreda divljih životinja, ugrožavanja životne sredine, tako da je spaljivanje žetvenih ostataka na njivama i Zakonom sankcionisano.

Izvor: Dipl. inž. Gordana Rehak PSSS Šabac

[Autor]

Članci