ЗНАЧАЈ ОСНИВАЊА ЗАДРУГА У СРБИЈИ
Задруга је облик организовања физичких лица – задругара у којој они, пословањем на здруженим принципима задовољавају своје економске интересе. Земљорадничку задругу према закону може основати најмање пет земљорадника и других физичких лица. Који имају у својини или по другом основу користе земљиште, објекте, или средства за рад у пољопривреди. Земљорадничке задруге се оснивају као опште и специјализоване (воћарске, пчеларске, сточарске, виноградарске, домаће радиности, и сл), ради вршења услуга и обављања производње и промета робе.
Задруге су нам данас потребне ради заустављања даљег пада пољопривредне производње. Враћање промета пољопривредних производа у регуларне трговинске токове може се обезбедити само ако држава сузбије сиву економију и задруге преузимају своју функцију и промета пољопривредних производа. У ранијем периоду задруге су показале да могу да обављају своју друштвену функцијуу селима, а пре свега запошљавањем младих високо- стручних кадрова, обезбеде масу за бржи трансвер технологије у пољопривредну производњу, просвете, сеоског туризма и других облика живота на селу.
Највећи број млекара, месара, винарија и других произвођачких капацитета треба да буду власништво задруга, а тиме и њихових чланова. То је и услов да процвета и њива и ливада, а њихови чланови буду задовољни и срећни, достојни великог и најважнијег робног произвођача, прерађивача и трговца.
Организовањем сложених задруга, представљају место где се стичу важна искуства за бољу организацију производње, прераде и промета аграрних производа. Заједнички и организован наступ на тржишту је посебан сегмент квалитета заједништва. Сходно томе основни мотив удруживања у земљорадничку задругу мора постати сопствена корист, а истовремено да се појединачне задруге удуржују и стварају сложену земљорадничку задругу.
Саветодавац за рурални развој, Тања Давидовић
Maksimović Tanja
Maksimović Tanja