[Nešković SuzanaUčesnik]

Sve PSSS Srbije osim savetodavnih poslova, obavljaju citav niz strucnih poslova. Ovi poslovi se vrše najcesce uz Ovlascenje resornog Ministarstva.
Svaka Regionalna strucna sluzba vrsi nadzor nad biljnim I zivotinjskim potencijalima, kako bi se ocuvalo zdravlje, bezbednost I genetika. Modeli kojima se postiže zadati cilj su brojni, uz korišćenje raznovrsnih i složenih alata a pre svega zasnovani na izuzetnoj stučnosti i kompetentnosti noslica ovih obimnih i kompleksnih poslova, zaposlenih u PSSS Srbije.
Pre svega u biljnoj proizvodnji, vodi se racuna o nacinu proizvodnje svog sadnog I semenskog materijala u regionima. Stalno prisustvo strucnih lica na terenu omogucava sigurnost u kvalitet repromaterijala koji se proizvodi I umnozava u nasoj zemlji ali i onog koji se uvozi iz inostranstva.
Monitoring koji se sprovodi kroz sistem prognozno izvestajne sluzbe (PIS), odlican je mehanizam zastite useva koji je pre svega pravovremen, kontrolisan I sveden na meru potrebnog. Osnovni cilj je upravo zastita useva neposredno ali posredno je to zastita prirode I ljudi. Sam sistem je uspostavljen pre skoro jedne decenije od kada se uspesno razvija i usavrsava dinamikom koja je premasila ne samo zemlje Regiona vec i neke od razvijenijih zemalja EU.
Stručni kadar na kome počiva sistem PISa, na najbolji način može bliže pojasniti značaj sistema svim korisnicima, pre svega našem poljoprivrednom proizvođaču.
U saradnji sa koordinatorima PISa, ostali zaposleni u svakoj PSSS Srbiji, implementiraju rezultate PISa u svoj rad i približavaju ga krajnjem korisniku.
Suštinu samog sistema najbolje definišu sami nosioci PISa:
[i][color=red],,Prognozno-izveštajna služba (PIS) zaštite zdravlja bilja na teritoriji Republike Srbije postoji od 2012. godine, s tim da je na području Autonome pokrajine Vojvodine počela s radom 2010. godine. Njen cilj je pravovremeno, precizno i potpuno obaveštavanje poljoprivrednih proizvođača o vremenu, dozi i izboru preprata kad su u pitanju tretmani protiv biljnih bolesti i štetočina.

Osnovna kategorija sistema prognoze jeste preporuka koja kroz više različitih kanala dolazi do krajnjih korisnika, a to su naši poljoprivredni proizvođači, kako bi im olakšala borbu protiv bioloških štetnih agenasa u biljnoj proizvodnji. Korist imaju svi, građani kao konzumenti, izvozno orijentisana privreda i celokupno društvo. Preporuka prenosi kompletnu informaciju, što znači da ona sadrži podatke o tome čime je potrebno izvršiti tretman, optimalno vreme za tretman kao i biološko objašnjenje zašto ga je potrebno uraditi baš u određeno vreme i na određeni način. To je dodatni kvalitet ovog sistema, kao i to što je u pitanju potpuno besplatan servis. Do podataka na osnovu kojih se formuliše preporuka dolazi se na samom terenu, kroz praćenje i monitoring štetočina i biljnih patogena, klimatskih uslova i fenofaze biljaka domaćina. Dakle, u obzir se uzimaju sva tri relevantna faktora za ostvarenje infekcije, odnosno infestacije, a to su prisustvo inokuluma ili štetočine, postojanje povoljnih vremenskih uslova i osetljiva faza na strani gajene biljke. I to je još jedan kvalitet PIS-a u odnosu na druge konkurentske sisteme, jer se oni oslanjaju ili samo na jedan faktor, ili na dva od pobrojanih faktora.
Benefiti od ovako uspostavljenog sistema su brojni, kako na strani samih proizvođača, tako i na strani konzumenata i države u celini. S jedne strane, ideja je da se ukupan broj tretiranja smanji, a na taj način i deo pesticida koji završava u životnoj sredini. Tako profitiraju poljoprivredni proizvođači koji imaju uštedu kada je u pitanju utrošak pesticidnih sredstava. Takođe, povoljan finansijski efekat sadržan je u činjenici da pod pretpostavkom da proizvođači dosledno prate preporuke koje dobijaju od sistema prognoze, mogu ostvariti viši prinos, odnosno veći procent prve klase proizvoda. S druge strane, kroz izvoz takve robe na dobitku je i sama država i njena ekonomija. Osim toga, ekološki benefit koji smo već pomenuli osnažen je i manjim ostacima pesticida u finalnom proizvodu, što je značajno i sa stanovišta zdravstvene ispravnosti hrane. Još jedan povoljan ekološki efekat koji postižu preporuke PIS-a jeste očuvanje biodiverziteta, budući da se prilikom formulisanja preporuka izuzetna pažnja obraća na selektivnost, što posebno važi za insekticide, jer svoje mesto u preporuci mogu naći samo ona sredstva koja imaju izraženu sposobnost da utiču na ciljane vrste, dok čitav niz korisnih insekata ostavljaju netaknute. To je od posebnog značaja za pčele i druge polinatore, kao i za predatore štetnih vrsta insekata i grinja i njihove superparazite i parazitoide. S tim u vezi, treba istaći da se preporuke za insekticidne tretmane u vreme cvetanja ne daju, upravo zbog aktivnosti pčela.,,

Suzana Nešković, uvodni deo
Jovan Krndija, koordinator PIS u PSSS Kragujevac doo (Citiran deo autorskog teksta)

Attachments:

• 
• 
• 

[Autor]

Članci