Obrada zemljišta je važna agrotehnička mera, ima veliki značaj za rast i razvoj useva i zavisi od prethodnog useva i cilja proizvodnje. Cilj svih mera obrade, kako klasične tako i redukovane, jeste stvaranje rastresitog sloja rizosfere, akumulacija zimskih padavina, odnosno čuvanje vlage tokom vegetacije. Primenom redukovane obrade zemljišta smanjuje se dubina oranja, broj prelaza preko iste površine zemljišta, bolja kontrola erozije zemljišta, bolje čuvanje zemljišne vlage, postižu se uštede u energiji i radnoj snazi. Kao i kod konvencionalne obrade i redukovana obrada ima svoje prednosti i nedostatke. Kao prednosti navode se bolja kontrola zemljišne erozije, konzervacija vode i zemljišta i veća efikasnost upotrebe fosilnih goriva kao neobnovljivog resursa. Neobrađeni površinski sloj zemljišta manje je porozan sa većim sadržajem vlage, nižom temperaturom zemljišta, većom količinom organske materije na površini zemljišta. Žetveni ostaci na površini zemljišta povećavaju sadržaj vlage, doprinose povoljnom temperaturnom režimu, pokreću mikrobiološku aktivnost i mineralizaciju azota, na taj način ostvaruje se brže kruženje azota i povećava njegova pristupačnost. Nedostaci su što se na ovakav način ne uništavaju korovi u dovoljnoj meri, ne smanjuje se brojnost štetnih insekata i zadržava se izvor inokuluma u i na zemljištu. Sisteme obrade, uključujući sve vidove redukovane obrade naročito konzervacijsku, treba koristiti povezano sa plodoredom zbog njegovog fitosanitarnog dejstva i đubrenja.
Kodžopeljić Slavica
Kodžopeljić Slavica