Značaj plodoreda u organskoj proizvodnji- Jorgovanka Vlajkovac

  • This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 2 godine ranije by Vlajkovac Jorgovanka.
Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #524482
    Vlajkovac Jorgovanka
    Učesnik

      Značaj plodoreda u organskoj proizvodnji

      Kad je reč o uspostavljanju plodoreda moramo ispoštovati neka osnovna pravila: smenjivati useve koji imaju dubok koren sa usevima plićeg korenovog sistema; smenjivati azotofiksatore (leguminoze) koje vezuju atmosferski azot sa vrstama koje nemaju tu osobinu, a uz to ga i mnogo troše; kulture koje sporije niču i u startu su osetljivije na korove (soja i šećerna repa) sejati posle onih koje sprečavaju razvoj korova (lucerka, travno-detelinske smeše, vrste za zelenišno đubrenje i dr.); biljke gušćeg sklopa sa razvijenijim nadzemnim delom kombinovati sa biljkama ređeg sklopa; izbegavati setvu/sadnju useva na mestima na kojima postoji opasnost od određenih bolesti; smenjivati lisnate i korenaste vrste; gajiti različite sorte iste vrste kako bi se postigla bolja kontrola korova i sl.
      Važnu, možda i najvažniju ulogu u plodoredu imaju travno-detelinske smeše, lucerka i ostale mahunarke jer su odlični predusevi većini ratarskih biljaka. Iza njih dobro uspevaju krompir i ozima pšenica koje su inače lošiji predusevi jer ostavljaju zemljište slabije strukture. Krompir kao predusev ima i neke pozitivne strane. Prvo ostavlja zemljište čisto od korova, a drugo on se redovno đubri, pa deo hraniva koji se još nije mineralizovao iskorišćava naredni usev. Vrednost jarog ječma kao preduseva je mala, jer ima nisku stabljiku kojom ne pokriva zemljište u potrebnoj meri i ne utiče dovoljno na redukciju korova. Raž i biljke za zelenišno đubrenje (repica, gorušica) su u ovom pogledu dosta cenjenije.
      Nakon žetve strnih žita zemljište ostaje golo, podložno eroziji, gubitku vode i ispiranju hraniva. Da bi se to onemogućilo, u organskoj proizvodnji se praktikuje podsejavanje žita leguminozama, travno-detelinskim smešama ili vrstama za zelenišno đubrenje u proleće. Na manjim površinama podsejavanje se obavlja ručno, a na većim rasturačima đubriva i preciznim sejalicama. Ako je podsejavanje omaške obavezno je drljanje posle setve kako bi se seme unelo u zemljište i omogućilo brže i lakše nicanje. Podsejavanje ječma obaviti kasnije, posle bokorenja jer postoji mogućnost da podusev nadraste i uguši ječam.
      Plodored u organskoj proizvodnji je od velikog značaja, zbog ograničenja primene pesticida kao i mineralnih hraniva, tako da pravilno uspostavljen plodored u velikoj meri smanjuje negativan efekat ovih ograničenja.

      Jorgovanka Vlajkovac, dipl. ing.
      PSSS Požarevac

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.