[Gavrilović VladicaUčesnik]

Prirodno snabdevanje vodom retko ispunjavaju potrebe useva za vodom, stoga navodnjavanje ima veliku ulogu u osiguranju visokih i kvalitetnih prinosa. Na području Srbije pun genetski potencijal gajenih ratarskih useva se uglavnom postiže u uslovima dobre snabdevenosti vodom, što je redak slučaj u praksi. Prinos nekih ratarskih kultura direktno zavisi od raspoložive količine vode kao što su: lucerka, kukuruz i soja, dok se kod nekih useva takva veza ne može uočiti. U povrtarskoj proizvodnji je nezamislivo postizanje stabilnih prinosa bez navodnjavanja.
Kakav će efekat imati navodnjavanje ne zavisi samo od količine i rasporeda padavina, već zavisi i od drugih faktora, kao što su ekstremne temperature, mraz, grad, snabdevenost hranivima i zdravstveno stanje biljaka. Uočeno je da čak I genetske karakteristike imaju uticaj na iskorišćavanje vode od strane biljaka. Budućnost poljoprivrede će u velikoj meri zavisiti od navodnjavanja. Srbija je u poslednje vreme, možemo reći, više poljoprivredno nego industrijski razvijena zemlja. Ako imamo to u vidu,možemo slobodno reći da povećanje poljoprivredne proizvodnje možemo ostvariti samo povećanjem genetskog potencijala biljaka i navodnjavanjem. Savremena poljoprivredna proizvodnja zahteva ostvarivanje visokih, stabilnih, i zdravstveno bezbednih prinosa uz minimalni utrošak energije i smanjenja radne snage.
Da navodnjavanje nije samo puko potapanje zemljišta vodom, da je veoma komplikovan i zahtevan proces, prikazaćemo na primeru njegove uloge i značaja u proizvodnji povrća u zatvorenom prostoru.
Proizvodnja povrća u zatvorenom prostoru je jedan od najintenzivnijih vidova proizvodnje u kome se mora voditi računa o svakom njegovom segmentu, između ostalog i o kvalitetu vode za zalivanje. Obezbeđenost biljaka hranivima u zaštićenom prostoru uslovljeno je kvalitetom vode za navodnjavanje. Sve vode koje se koriste u navodnjavanju u sebi sadrže manje ili više rastvorenih soli i suspendovanih materija, pa su osnovni kriterijumi za ocenu kvaliteta vode za navodnjavanje analize hemijskih i fizičkih svojstava. Za ocenu kvaliteta vode najčešće se koriste sledeći parametri: pH vrednost, elektroprovodljivost, suvi ostatak, jonski bilans i SAR vrednost (Sodium Adsorpcio Ratio) kao pokazatelj relativne aktivnosti vodorastvornog Na u adsorpcionim reakcijama sa zemljištem. Posebno se analiziraju mikroelementi, čije je prisustvo u malim količinama korisno, a u većim štetno pa i toksično. U poslednje vreme se posebno analiziraju takozvani elementi u tragovima, koji su poreklom iz otpadnih voda čije je i malo prisustvo u vodi za navodnjavanje štetno za zemljište i biljke, a mogu biti veoma opasni za životinje i ljude: teški metali i razni kancerogeni elementi.
Unošenje hranljivih elemenata u zemljište sa vodom za navodnjavanje predstavlja agrotehničku operaciju, koja se definiše fertirigacijom. Hranljivi elementi mogu biti rastvoreni ili suspendovani u vodi za navodnjavanje. Za fertirigaciju se koriste organska i mineralna đubriva. Od organskih đubriva koristi se osoka, tečni stajnjak sa svinjarskih farmi, ili druga organska đubriva pomešana sa vodom. Od mineralnih đubriva za fertirigaciju se koriste kompletni hranljivi rastvori koje čine hranljivi elementi poreklom iz mineralnih soli. Takođe, mogu da se primenjuju pojedinačni makro i mikro elemenata iz tečnih kristalnih ili granulisanih mineralnih đubriva ili soli.
Dakle, voda za navodnjavanje u proizvodnji povrća u zatvorenom prostoru, podleže strogoj kontroli, iz više razloga: skupe proizvodnje, proizvodnje bezbedno zdrave hrane i sl. Ovaj princip kontrole vode za navodnjavanje bi trebalo primeniti i u gajenju biljaka na otvorenom prostoru.
PSSS Negotin, Vladica Gavrilović

[Autor]

Članci