[Koprivica RadmilaUčesnik]

U savremenim zasadima voća đubrenje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera. Visok prinos i visok kvalitet plodova zahtevaju  optimalno izbalansiranu ishranu. U ishrani najviše se koriste makroelementi (azot, fosfor i kalijum), ali veoma važni su i mikroelementi  i od njihove zastupljenosti često nam zavisi i prinos i kvalitet plodova ali sama kondicija voćaka.

Magnezijum (Mg)

Magnezijum je važan sastojak hlorofila i fizioloških procesa u biljci.U slučaju njegovog nedostatka dolazi do prestanka fotosinteze i razgradnje hlorofila.

Simptoni nedostatka se prvo uočavaju na starijem lišću u vidi intenzivne hloroze – nervi ostaju zeleni , a površina između njih je žuta. Plodovi su sitniji i lošijeg kvaliteta. U slučaju obilne rodnosti simptomi su više izraženi na listovima jer magnezijum iz listova prelazi u plodove.

Potrebe kajsije za magnezijumom su relativno male, a u zemljištu su prisutne dovoljne količine.Eventualni nedostaci  eliminišu se  primenom folijarnih đubriva koja sadrže Mg. Na našem tržištu su prisutna i kompleksna NPK đubriva sa dodatkom 3% Mg u obliku MgO.

Bor (B)                                      

Bor je elemenat koji omogućava razvoj cvetova, fertilnost polena i pravilan razvoj tkiva plodova.Kajsija je najosetljivija koštičava voćka na nedostatak bora.

Simptomi se najpre uočavaju na vrhovima letorasta gde se nalazi lišće čija je veličina redukovana, a vrh letorasta se suši. Smanjena je klijavost polena, oplođenje i zametanje plodova. Na površini  i mesu ploda formiraju tamne plutaste pege, a plodovi su sitniji i deformisani. Deficit bora se najčešće javlja na peskovitim zemljištima. Nedostatak se eliminiše primenom folijarnih đubriva koja sadrže bor. Ispitivanja su pokazala da je jesenja primena efikasnija od prolećne. Folijarna primena B krajem septembra značajno utiče na smanjenje abortovanih  cvetova, a stoga i na povećanje prinosa.

Kajsija je osetljiva i na veći sadržaj bora, čiji simptomi su marginalna hloroza na listovima, a može dovesti do nekroze kore , pojave smolotočine i sušenja grana.

Gvožđe (Fe)

Gvožđe je važan elemenat u procesu fotosinteze, učestvuje u izgradnji hlorofila.U tkivu biljaka povećava otpornost prema suši i bolestima dok u plodovoma reguliše sintezu vitamina.

Simptomi deficita gvožđa su poznati kao ferohloroza i prvo se registruju na najmlađim listovima  na vrhu mladara. U početnoj fazi listovi dobijaju bledožutu boju između nerava, dok delovi nerava ostaju zeleni. Kasnije celi listovi postaju hlorotični i opadaju pre vremena, tako vrhovi mladara ostaju ogoljeni.

Deficit Fe se eliminiše primenom folijarnih đubriva koja sadrže gvožđe.

Cink (Zn)

Cink ima višestruku ulogu u fiziologiji biljaka, najvažnija je u formiranju hlorofila. Cink sprečava nakupljanje suvišnih kiselina u listu i učestvuje u ćelijskom disanju.

Karakterističan simptom nedostatka cinka je pojava lisnih rozeta na vrhovima mladara. Listovi su veoma sitni, izduženi sa hlorotičnim pegama.

Otklanjanje nedostatka vrši se prskanjem cink-sulfatom u proleće nakon cvetanja ili u jesen dok su listovi još u dobroj kondiciji. Neki fungicidi koji se koriste u zaštiti kajsije od prouzrokovača bolesti sadrže cink

(ciram, mankozeb).

Mangan (Mn)

Mangan je aktivator enzima u biljci. Vrši ulogu biokatalizatora u formiranju hlorofila i poboljšava formiranje skroba i šećera.

Karakterističan simptom nedostatka mangana je takozvana “mozaična hloroza”. Ona se prvo ispoljava na mlađem lišću.

Neki fungicidi kao što je mankozeb sadrže mangan.

Suficit mangana se javlja na vlažnim i kiselim zemljištima i negativno utiče na usvajanje gvožđa.

Biljke imaju različite potrebe za elementima u određenim fazama rasta i razvoja pa se u savremenoj voćarskoj proizvodnji ne možemo osloniti na varijabilnu dostupnost elemenata iz zemljišta. Za unos hraniva preko korena potrebno je da se u zemljištu nepristupačne forme elemenata mobilišu u pristupačne, dovoljne da obezbede biljku potrebnom količinom hraniva.Na pristupačnost elemenata u zemljištu utiču mnogi elementi: hladno vreme, tip zemljišta, pH reakcija zemljišta, sadržaj vode i dr.

Folijarno prihranjivanje daje sigurnost proizvođaču da će biljka usvojiti hraniva u kratkom vremenskom intervalu i biti obezbeđena njima u tačno određenoj fenofazi rasta i razvoja kada su joj najpotrebniji.

Radmila Koprivica master voćarstava i vinogradarstva

[Autor]

Članci