[Lazović – Đoković NadaUčesnik]

Merenje pH vrednosti može pomoći poljoprivrednim proizvodjačima (profesionalcima i amaterima) da bolje razumeju dostupnost hraniva, rastresitost zemljišta, kao i vrste biljaka koje se mogu gajati. PH vrednost zemljišta zavisi od mnoštva faktora. Za alkalna zemljišta karakteristično je da akumuliraju rastvore soli i karbonata i često se nalaze u područima bogatim krečnim stenama. Kisela zemljišta karakteriše prisustvo slobodnih jona vodonika (H) i aluminijuma (Al) koji nastaju zbog kiselih kiša, dodatka kiselih djubriva i razlaganja organske materije.
Jedan od najvažnijih faktora za rast biljaka je dostupnost makro i mikroelemenata, a ta dva faktora direktno su povezana s pH vrijednošću. Kod zemljišta i rastvora za djubrenje, pH će odrediti rastvorljivost elemenata, kao i njihovu pristupačnost ili nepristupačnost. Biljke mogu usvajati hranjljive elemente iz zemljišta samo u okviru odgovarajućeg raspona pH vrednosti, pa se može dogoditi da nekog elementa u zemljištu ima dovoljno, ali da zbog pH vrednosti nije dostupan biljkama.
Zemljišta koja imaju pH između 4.0 i 5.0, smatraju se jako kiselim. Rastvorljivost minerala poput aluminija, gvoždja i mangana se u njema povećava i oni mogu postati toksični za biljke. Slaba plodnost kiselih zemljišta takođe je uzrokovana i nedostatkom ili smanjenom dostupnošću kalcijuma (Ca), magnezijuma (Mg), fosfora (P) i nekih mikroelemenata u adsorptivnom kompleksu zemljišta. Kiselost ne odgovara ni radu bakterija, pa u zemljištu prevladavaju gljivice i u njemu se nagomilavaju fulvokiseline koje podstiču proces razaranja kompleksa apsorpcije i vrlo štetno utiču na plodnost zemljišta.
S druge strane, ni jača alkalnost nije pozitivna jer blokira veći broj mikroelemata, ubrzava mineralizaciju organske materija i favorizuje pojavu nekih biljnih bolesti. Poznato je da kreč utiče i na strukturu (mrvičavost) zemljišta. On teška glinovita zemljišta, zbijena i nepogodna za obradu, prevodi u lakša rastresitija. Kreč ima sposobnost zgrušavanja i zbog toga je u stanju povezati sitne zemljišne čestice (glinu) praveći od njih krupnije mrvice i čestice. Na taj način nastaje mrvičasta struktura poželjna za svaki tip zemljišta jer je u njima povoljan vodno-vazdušni i toplotni režim.
Zemljišta s pH vrijednošću višom od 8.0 ili 9.0 smatraju se jako baznim. U takvim zemljištima elementii nisu topivi niti dostupni biljkama. Iako optimalan pH za unos elemenata zavisi od vrste biljke koja se uzgaja, većina raste na zemljištu koje je blago kiselo. Važno je napomenuti da postoje i optimalne pH vrednosti za razmnožavanje korisnih bakterija u zemljištu, kao što su bakterije koje pretvaraju atmosferski azot (N2) u veze azota koje biljke mogu koristiti (NH4+). Ti fiksatori azota se razmnožavaju blizu korena mahunarki kada je pH u rasponu između 6.0 i 8.0.
dipl.ing Nada Lazović-Djoković

[Autor]

Članci