[Zlatarić SvetlanaUčesnik]

Kalcifikacija ima direktan uticaj na neke osobine zemljišta koje su tesno povezane sa plodnošću zemljišta. Pozitivan uticaj kalcifikacije manifestuje se kroz njen uticaj: uklanjanju suvišne kiselosti ,popravci nekih fizičkih osobina zemljišta poboljšanju mikrobiološke aktivnosti i povećanju pokretljivosti nekih biogenih elemenata.Poznata je činjenica da pojedine biljne vrste na različitim zemljištima daju najbolje rezultate pri optimalnim PH vrednostima.Optimalne PH vrednosti gajenih biljaka su najčešće u intervalu slabo kisele do slabo alkalne reakcije.Na zemljištima gde je izvršene kalcifikacija optimalne PH vrednosti se postižu za 1-3 godine,što zavisi od PH vrednosti pre izvođenja kalcifikacije i od količine CaO koje su unete u postupku kalcifikacije.
Kalcifikacija vrši direktan uticaj na popravku strukture zemljišta. Usled popravke strukture zemljišta, smanjuje se potrebna vučna sila za obradu zemljišta.
Na zemljištima koja imaju kiselu i jako kiselu reakciju nema azotobakterija, rad bakterija nitrifikatora je sveden na minimum ili ih uopšte nema. Usled toga su ova zemljišta siromašna azotom a posebno nitratnim azotom koji je pristupačan biljkama. Po izvršenoj kalcifikaciji, usled smanjenja kiselosti zemljišta ,stvaraju se povoljni uslovi za rad ovih bakterija, koje utiču na povećanje sadržaja ukupnog i pristupačnog azota u zemljištu.
Uticaj kalcifikacije na pokretljivost biogenih elemenata može biti pozitivan kod nekih (N,P,K,Mo) i štetan kod drugih (B,Al,Fe ).
Prevođenjem pojedinih biljnih asimilativa iz nepristupačnih u pristupačne oblike, kalcifikacijom se potencijalna plodnost zemljišta prevodi u efektivnu.
Kao posledica izvedene kalcifikacije, dolazi do povećanja pristupačnih oblika ne samo azota već i fosfora. Zemljišta kisele reakcije imaju fosfor vezan u teško pristupačne oblike, u obliku Al i Fe fosfata. UlaskomCa-jona u zemljište, dolazi do jedinjenja fosforne kiseline sa jonima Ca i do obrazovanja pristupačnog fosfora u obliku Ca fosfata. Unet Ca-jon u zemljište pospešuje mineralizaciju organskih jedinjenja, što dovodi do stvaranja novih količina fosforne količine, koje se jedine sa Ca- jonima i obrazuju Ca-fosfate.
Usled izvedene kalcifikacije dolazi do povećanja sadržaja humusa u zemljištu,kao i pojedinih mineralnih jedinjenja na račun organske materije,što dovodi i do povećanja sadržaja pristupačnih oblika kalijuma u zemljištu. Kolikokalcifikacija može biti korisna, treba imati u vidu da može biti i štetna, er veće količine kalcijuma u zemljištu mogu dovesti do smanjenja pristupačnih oblika: broma, mangana i gvožđa. Ovaj negativan efekat može se ukloniti unošenjem đubriva koja sadrže neke od ovih elemenata. Unošenje kalcijuma u zemljište je interesantno i sa aspekta ishrane biljaka, jer je kalcijum biogenielemenat. Ovo je posebno važno u ishrani nekih biljaka (lucerka.šećerna repa,kupus ), koje usvajaju veće količine ovog elementa.
Krečna đubriva se ravnomerno rasturaju po površini zemljišta na kom nema useva. Na količinu krečnih đubriva koja će se uneti pri kalcifikaciji utiče više faktora a najvažniji su: vrednost hidrolitičkekiselosti zemljišta(PH), vrsta krečnog đubriva ,da li se radi o meliorativnoj ili održavajućojkiselosti.
Od hidrolitičkekiselosti zavisi koja količina krečnog đubriva će biti uneta u zemljište.Ukoliko je veća kiselost uneće se veća količina đubriva i obrnuto.
Krečna đubriva sa manjim procentom kalcijuma unosiće se u većim količinama i obrnuto.
Pri izvođenju meliorativne kalcifikacije unosiće se krečna đubriva u količini koja je potrebna da se neutrališe hidrolitička kiselost zemljišta. Ukoliko se izvodi održavajuća kalcifikacija tada se unose krečna đubriva u količinama koje su znatno manje ( za nekoliko puta )od količina potrebnih za meliorativnukalcifikaciju.
Preporuka bi bila da se uradi najpre agrohemijska analiza zemljišta koja će pokazati o kakvoj se kiselosti radi i koja količina krečnog đubriva treba da se unese.

Dipl.ing.SvetlanaZlatarić

[Autor]

Članci