U povrtarskoj proizvodnji visoki i stabilni prinosi ne mogu se postići bez primene fosfora. Fosforna đubriva utiču povoljno na razvoj korenovog sistema biljaka, potenciraju bokorenje i obrazovanje više listova, povećavaju usvajanje azota, povećavaju sadržaj proteina i fosfora u biljkama, poboljšavaju hranljivost i svarljivost biljne mase. Na pristupačnost fosfora u zemljištu utiče veći broj faktora. Veliki uticaj ima pH vrednost. Pri nižim pH vrednostima smanjuje se rastvorljivost fosfora usled prisustva teško rastvorljivih Al i Fe fosfata Za većinu gajenih biljaka fosfor je najpristupačniji u intervalu pH vrednosti od 5,5 do 7,0. Pri ovoj pH vrednosti najmanja je fiksacija fosfora i njegovo prevođenje u teže pristupačne oblike.
Jedan od oblika vezivanja fosfora je i vezivanja fosfora putem mikroorganizama. Mikroorganizmi usvajaju fosfor, ugrađuju ga u svoj organizam, a nakon njihove smrti fosfor postaje dostupan biljkama i mikroorganizmima. U zemljištu fosfor brzo prelazi iz lako u teže rastvorljiva jedinjenja. Fosfor se u zemljištu nalazi i u rezervnom obliku. Rezervu fosfora u zemljištu čine fosforni minerali i razna organska fosforna jedinjenja. Iz minerala fosfor se oslobađa njihovim raspadanjem a iz organskih jedinjenja mineralizacijom, tj. radom mikroorganizama.
Simptomi nedostatka fosfora na biljkama su smanjen porast biljaka, sitniji listovi, opadanje starijeg lišća pre vremena. Tipičan simptom je intenzivna sinteza antocijana, pa listovi dobijaju ljubičastu boju na rubnom i donjem delu. Naša zemljišta su uglavnom slabije snabdevena lakopristupačnim fosforom, pa je za uspešnu biljnu proizvodnju nepohodno đubrenje, jer se na taj način osiguravaju stabilni i visoki prinosi. Fosfati se ne ispiraju iz zemljišta, niti ih biljke usvajaju više od svojih potreba, pa se fosforno đubrivo može unositi svake druge ili treće godine u većim količinama.
Kodžopeljić Slavica
Kodžopeljić Slavica