Значај стајског ђубрива за успешно гајење воћа је немерљиво. Пре свега природно је, најекономичније и за околину најприхватљивије је органско ђубриво. Вредност стајског ђубрива зависи од његовог састава, а он се доста разликује, у зависности од врсте домаће животиње од које је добијен. Уз садржај основних хранљивих материја ( N, P, K ), стајско ђубриво садржи и друге важне минералне материје као i микроелементе без којих је бављење пољопривредном производњом незамисливо ( Zn, Cu, B, Mg, Fe, Mn. itd). Правилно складиштење и коришћење стајског ђубрива у великој мери смањује употребу минералних ђубрива. Ипак, мора се водити рачуна, која се количина стајског ђубрива извози на пољопривредну површину, како не би дошло до изливања штетних материја и загађења површинских и подземних вода, а како би се истовремено највише искористиле хранљиве материје и друга корисна дејства стајњака.
Ово органско ђубриво се додаје земљишту приликом подизања засада, врши се мелиоративно ђубрење, тј. као мера поправке биохемијских особина земљишта. Ако се ђубре засади у роду, стајњак се додаје у јесен, приликом дубоке обраде земљишта. Он се уноси у овом периоду да би слабо покретљиви хемијски елементи из њега, као што су Р (фосфор) и К (Калијум), могли да се спусте, под утицајем падавина током зимских месеци, у зону кореновог система где ће бити разложени на једињења која биљка може лако да усваја преко коренових длачица и велика је грешка, као што је случај код наших домаћина да стајњак уносе током године и на тај начин не искористе адекватно овај ресурс .
Стајњак пре свега повољно утиче на земљиште, тако што поправља водно-ваздушни-топлотни режим и уноси органску материју у којој су макро и микро елементи лако доступни гајеној воћки, а својим неутралним PH помаже у смањењу киселости наших земљишта. Да би се примењивао у воћарству, стајњак мора бити згорео тј. стар и прерађен, јер само таква органска материја у себи има поменути садржај и благотворан утицај на земљиште и културе које се гаје. После изношења потребно га је у што краћем временском интервалу, а најбоље одмах, спустити у зону кореновог система ( орање, тањирање, тилерисање итд.), да би што више смањили губитке хранљивих материја из њега.
Због свега горе поменутог, стајско ђубриво треба третирати као вредан производ на газдинству и тако са њим треба и управљати – користити га за добробит сваке биљне производње па и воћарске.
Stanojlović Srđan
Stanojlović Srđan