[Vujčić NenadUčesnik]

Ливаде и пашњаци су важни извори сточне хране за производњу зелене масе за испашу и справљање сена, а све више и за производњу квалитетне силаже и сенаже, нарочито у брдском и планинском подручју. Међутим, велике површине ливада и пашњака у нашој земљи се слабо искоришћавају, од њих се добијају мали приноси лошије сточне хране, у првом реду због тога што се травне површине слабо негују и лоше искоришћавају.Подизањем сејаних вештачких ливада и пашњака, сетвом културних, продуктивних и квалитетних трава и легуминоза, односно травних и травно легуминозних смеша може се производња сточне хране знатно више и брже побољшати, постићи већи приноси квалитетније и јевтиније сточне хране, у првом реду за исхрану говеда и оваца. Зато, заснивање сејаних ливада и пашњака значи за нашу земљу, и за брдско и планинско подручје посебно, увођење интензивне производње квалитетне и јевтиније сточне хране и у мање повољним природним условима, а нарочито на лошијим земљиштима.У односу на природне вештачке ливаде и пашњаци имају  низ предности:
– дају знатно веће приносе сточне хране (од природних неђубрених око 5 до 8 пута, а природних ђубрених 2 до 3 пута, па и више);
– дају квалитетнију сточну храну, са више корисних састојака, нарочито протеина, минералних материја и витамина, а мање целулозе;
– дају стабилнију количину сточне хране по годинама и у току исте године по сезонама (пролеће, лето и јесен);
– травна маса сејаних ливада и пашњака је сочнија и укуснија, стока је радије једе и боље искоришћава;
– искоришћавање травне масе на сејаним ливадама и пашњацима започиње раније у пролеће и траје дуже у јесен;
– травна маса је погоднија за испашу и производњу квалитетног сена, силаже, сенаже, добијање пелета и брашна, а посебним технолошким поступком од ње се могу производити квалитетни протеини за исхрану стоке, па и људи.

 

Какви се приноси могу постићи на вештачким ливадама и пашњацима показују ови подаци:

 
<table width=”97%”>
<tbody>
<tr>
<td> </td>
<td width=”153″>Принос сена
мц/ха</td>
<td width=”153″>Количина сирових протеина на 100г</td>
</tr>
<tr>
<td>Природне неђубрене</td>
<td width=”153″>14-25</td>
<td width=”153″>1,20-2,00</td>
</tr>
<tr>
<td>Природне ђубрене (НПК)</td>
<td width=”153″>50-80</td>
<td width=”153″>5,60-7,90</td>
</tr>
<tr>
<td>Вештачке неђубрене</td>
<td width=”153″>35-45</td>
<td width=”153″>2,70-3,80</td>
</tr>
<tr>
<td>Вештачке ђубрене</td>
<td width=”153″>90-140</td>
<td width=”153″>13,50-22,00</td>
</tr>
</tbody>
</table>
Са друге стране гледано, на добро ђубреним и правилно искоришћеним сејаним, тј вештачким ливадама и пашњацима може се произвести око 8,10 до 14 хиљада литара млека по 1 ха годишње, и обезбедити прираст живе мере стоке у количини 600 до 800 кг по хектару, што је висока производња и за боља земљишта и њихове културе.

Ненад Вујчић, дипл.инг.

[Autor]

Članci