[Ćurčić LjiljanaUčesnik]

Савремено говедарства се не може замислити без коришћењ силаже. Циљ конзервирања је да се очува хранљива вредност у што дужем временском периоду и да се стоци обезбеди квалитетна , укусна и и здрава храна.    
Луцерка је једна од најважнијих крмних култура која се користи у исхрани стоке. Сено луцерке има велику хранљиву вредност и одличну сварљивост. Поред високог садржаја протеина  од 18- 22%  богата је витаминима и минералним материјама, а посебно калцијумом који има велики значај у исхрани стоке. 
Принос и квалитет сена луцерке зависи од времена кошења. Битно је одредити оптималну зрелост луцерке односно моменат кошења. Са повећањем зрелости биљке , повећава се принос при чему се смањује квалитет (јер се смањује удео лисне масе). Биљке из првог откоса се одликују грубљим стаблом и мањим учешћем лишћа. Лишће се брже суши од стабла и  лако опада , а са њим се губи и најхранљиви део биљке. У случају да покошена маса кисне дуже време , долази до испирања хранљивих састојака, а и дуже задржавање покошене масе на земљи омета регенерацију нових биљака. Препорука је да се луцерка коси  на почетку цветања. То је прва половина маја. Уколико се порани са кошењем оштећује се биљка за следећи откос, ако се закасни добиће се сено лошијег квалитета. На квалитет утиче и висина кошења. Препоручена    висина је 3-5 цм, са циљем да се избегне присуство земље. При кошењу луцерке у поподневним сатима сено има већу хранљиву вредност у односу на ону покошену у јутарњим сатима.    Луцерка се најчешће конзервира сушењем. Међутим због временских услова у првој  половини маја, када су честе кише које отежавају сушење препоручује се припрема силаже и сенаже. По саставу су силажа и сенажа сличне зеленој маси, за разлику од сена. Први откос даје највећи принос. За разлику од кукуруза , силирање луцерке није једнoставан поступак, зато што садржи мање шечера па самим тим и мању способност за млечно киселинску ферментацију.
Отежавајућа околност је што проценат влаге у биљци може да буде 80% па и више. Идеална влага за силирање луцерке је 60-65%. Период провењавања зависи од временских услова, може да траје 24 сата па и више. Стискањем травне масе у шаци проверавамо да ли је маса погодна за силирање. Уколико стиснута травна маса остане у истом положају и долази до цеђења сока, значи да није довољно провенута за силирање. Ако се волумен травне масе нагло повећава, трба је помешати са непровенулом масом. Када се травна маса постепено дупло повећа у поређењу са стиснутом масом, тада има идеалан проценат влаге за силирање.  
  Дужина сечењања силомасе зависи од процента влаге. Ако је маса високо влажна дужина сечења је 3-5 цм . Овој маси се додају инокуланти и адитиви. Њихова улога је да повећају шећер и бактерије млечне киселине у силомаси. Инокуланти се додају  по препоруци произвођача. Њиховом употребом се скраћује аеробна фаза , брже се постиже оптимална phвредност, сањују се губитци органске материје, поправља се сварљивост и укупни производни резултати. Од адитива се  употрбљавају:  меласа 2-6 % од силомасе, суви  резанци шећерне репе до 6%, кукурузна прекрупа 2.5- 8%, шеђер до 2%. Инокуланти су бактериско ензимски додатци који садрже бактерије млечне киселине и целулолитичке ензиме који разлажу целулозу до шећера.
Нарочиту пажњу трба обратити на што боље гажење силаже у циљу истискивања ваздуха , добро покривање фолијама  и притискање са песком и земљом. Циљ сабијања исецкане силомасе је истискивање ваздуха и стварање анаеробних услова за развој млечнокиселинских бактерија и нормалан ток ферментације.
Пссс Чачак,
Љиљана Ђурчић, инж. сточарства

[Autor]

Članci