[Stajić MicaUčesnik]

Žižak pasulja predstavlja veoma značajnu štetočinu pasulja. Žižak pasulja živi, u skladištu kao i uslobodnoj prirodi. Potiče iz tropskih i suptropskih predela, trgovinom je prenet po celom svetu. Odrasli insekti su 3,5-5 mm dugi, žućkasto zelenkasti, dok su sa donje strane crvenkasti po čemu se lako razlikuju od žiška graška. Pokrioca su im kraća od tela tako da su poslednji trbušni segmenti jasno uočljivi i žuto crvenkasti su sa dve crvene pege. Žižak pasulja pokriven je gustim sivim dlačicama između kojih prodiru svetlobeličaste pege. Pipci su crvenkasto žuti. Donedavno se mislilo da je žižak pasulja isključivo skladišna štetočina, međutim sada se zna da zaraza – napad počinje u slobodnoj prirodi. Ova štetočina živi i razvija se u dve razlišite sredine: u skladištima, gde u našim klimatskim uslovima i prezimljava, i u polju tokom vegetacije. U skladištima gde su uslovi sredine, posebno temperature i vlažnosti, skoro konstantni razvije se veći broj generacija – dve, a u polju, gde faktori sredine variraju, jednu generaciju. Prva generacija razvija se u skladištu, deuga, letnja generacija počinje u prirodi kada ženka položi jaja na već zrele mahune i završava razviće u skladištu i treća generacija se razvija u skladištima. U jednom zrnu pasulja može da bude više larvi, čak i do 20 i mnogo izmeta štetočine. Pasuljev žižak je oligofag pored pasulja napada seme grahorice i lupine, zatim sočiva, graška i boba. Napadnuta zrna su veoma štetna za čovečije zdravlje pa se nesmeju koristiti za ishranu. Otkrivanje skrivene zaraze. Izbroji se 500 zrna pasulja i stavi se u cediljku. Zatim se pasulj sa cediljkom stavi u 1% jod rastvoren u kalijumjodidu, posle 5 minuta sve se to prenese u 0,5% rastvor kalijum hidroksida. Na zaraženim mestima vide se posle toga crna mesta koja predstavljaju kožicu nad šupljinom. Dalje se zrna isperu pola minuta u hladnoj vodi, a potom se istresu na filter papir da bi se prebrojala i izračunao procenat zaraze. Intezitezt zaraze ocenjuje se kao slab ako je napadnuto do 5% zrna, srednji sa 5,1-15%, jak sa 15,1 – 25% i veoma jak preko 25% napadnutih zrna pasulja. Suzbijanje u skladištima – hemijske mere – insekticidima na bazi a.m Pirimifos – metil. Mehaničke mere – da bi se sačuvao tokom zime pasulj treba očistiti i prosušiti. Zastupljena oštećena zrna dozvoljena su na vrednosti manjoj od pet odsto. Sadržaj vlage u zrnu treba da je ispod 14 odsto. Zrno koje nije dobro osušeno teže se čuva, podložno je truljenju, napadu pasuljevog žižka i gubi na kvalitetu. Tokom skladištenja treba obratiti pažnju na temperaturu i vlažnost. Optimalna temperatura za skladištenje pasulja je pet do 10ºC, a vlažnost ne treba da bude veća od 50 odsto. Pasulj čuvati na čistom, suvom i prozračnom mestu.Da bi se sprečilo propadanje zrna pasulja i dejstvo napada ove štetočine, pasulj se može izlagati niskim ili visokim temperaturama. Osnovna mera u borbi protiv pasuljevog žižka je niska temperatura. Što je temperatura niža potreban je i kraći vremenski period do uginuća žižka: pri temperaturi od 0ºC uginuće nakon 30 dana, na temperaturi od -4ºC uginuće nakon 15 dana, a na temperaturi od -15ºC žožak će uginuti za jedan dan. Najbolje je pasulj tokom zime skladištiti na temperaturi 0ºC ili na temperaturama vrednosti oko 0ºC. Zrno pasulja koje će se kasnije koristiti za ishranu, možemo staviti i pod dejstvo visokih temperatura i na taj način ga zaštiti od žižka. Pasulj je potrebno izložiti temperaturi od 80 do 90ºC u trajanju četiri do pet minuta. Nakon izloženosti visokoj temperaturi pasulj ostavite da se ohladi. Pasulj tretiran na ovaj način nije za setvu. Pasulj koji je tretiran uticajam niske ili visoke temperature najbolje je uskladištiti u staklenim teglama sa poklopcem. Da bi se osigurala bolja očuvanost pasulja dobro je u teglu sa pasuljam dodati i beli luk.

[Autor]

Članci