Zimski pregled voćaka veoma je značajan, jer tako može da se ustanovi prisustvo i brojnost prezimljujućih formi štetočina. Na osnovu toga moguće je da se predvidi njihova pojava u toku vegetacije, onda lakše mogu da se suzbiju i drže pod kontrolom i na taj način izbegnu iznenadne štete. Koje su štetočine našle utočište u voćnjaku utvrđuje se vizuelnim pregledom i lupom u periodu mirovanja do početka vegetacije. Potrebno je da se pregledaju stabla, korenov vrat, grane i opalo lišće. Voćari obavezno treba da provere prisustvo jaja lisnih vaši, crvenog voćnog pauka, štetnih leptira (gubar, kukavičja suza) larve šljivine štitaste vaši, kalifornijske vaši, krvave vaši, zapredene gusenice smotavca. Kada se uoče ove štetočine, njihova brojnost može da se smanji mehanički: skidanjem jajnih legala, guseničnih zapredaka, odsecanjem naseljenih grana i izdanaka, čišćenjem naseljene kore. Zimsko prskanje je neophodno radi suzbijanja kruškine buve. To se obavlja pre polaganja jaja, jer se tada postiže najveći uspeh i može značajno da smanji štitaste vaši. Kod ostalih voćnih vrsta treba da se sačeka da se prezimljujući stadijumi štetočina „probude“, kako bi nanesena mineralna ulja dala najbolji efekat. Kalifornijska štitasta vaš najčešće zahvata jabuke, kruške, breskve, ribizle i dunje. Ima okrugli tamnosivi štitić i prezimi kao larva. Ova štetočina izaziva sušenje stabla. Poslednjih godina poseban problem je sve veće širenje jabučne krvave vaši, koja prezimljava kao larva oko korenovog vrata na dubini od 10-15 centimetara. Manji deo prezimi u pukotinama ili ispod kore drveta jabuke. Prag tolerancije je 10 odsto naseljenih stabala jabuke. Kolonije se lako zapažaju u vidu bele vataste navlake u pukotinama kore, ranama od rezidbe, jednogodišnjim ranama i stablu. Ova štetočina sisanjem sokova izaziva ubrzano deljenje ćelija i na oštećenom mestu dolazi do zadebljanja tkiva koje odumire, kora puca suši se i stvara se rak rana na granama. Krvava vaš može da podnese temperature i do -27 stepeni.Smotavci prezimljavaju na voćkama kao gusenice na zaklonjenim mestima ili kao jajna legla. U zemlji prezimljavaju jabučne, kruškine i šljivine osice, trešnjina i kruškina stenica, voćne pipe i u opalom lišću mineru.
Manojlović Marko
Manojlović Marko