U poljoprivrednoj proizvodnji na našim poljima, godišnje ostaje ogromna količina žetvenih ostataka što može biti veliki potencijal za popravku strukture i plodnosti zemljišta. Oni imaju, pored visokog udela organske materije, deo mineralnih materija koje sadrže biogene elemente u različitim količinama. Žetveni ostaci poput slame, kukuruzovine, lišća šećerne repe i ostalo, mogu se neposredno zaorati uz primenu određenih postupaka.Slama žita sadrži veliki procenat azota,fosfora i kalijuma Sadržaj N i P u slami je sličan njihovom sadržaju u stajnjaku, dok je sadržaj kalijuma nešto uvećan.Kukuruzovina i ostaci suncokreta su jako bogati u kalijumu, lišće i glave šećerne repe u azotu .Žetveni ostaci leguminoza ostavljaju visoke količine azota kalijuma i kalcijuma.Zaoravanjem žetvenih ostataka ne utiče se samo na povećan sadržaj organske materije u zemljištu, već se direktno utiče i na vodno-vazdušni režim zemljišta, na bolju aeraciju, na povećan sadržaj kiseonika, a time i na razvoj korenovog sistema. Boljim vodno-vazdušnim režimom, utiče se na brže proceđivanje letnjih padavina u dublje slojeve te manje gubitke vlage isparavanjem. Zaoravanje žetvenih ostataka treba vršiti odmah po skidanju useva, a najbolji efekti se postižu dodavanjem određene količine tečnih organskih đubriva (osoka, tečni stajnjak) preko biljnih ostataka. U nedostatku istih od mineralnih azotnih đubriva je najbolje koristiti odgovarajuću količinu UREE ili nekog drugog azotnog đubriva u zavisnosti od pH zemljišta. Takođe je poželjno i primeniti odgovarajuće mikrobiološke preparate koji će obezbediti dovoljan broj odgovarajućih mikroorganizama i na taj način brži početak razgradnje organske materije.
Stoiljković Dragana
Stoiljković Dragana