U poljoprivrednoj proizvodnji na poljima gde se gaje različiti usevi, a u cilju proizvodnje hrane za ljude i životinje, ostaju značajne količine žetvenih ostataka. Oni imaju, pored visokog udela organske materije, deo mineralnih materija koje sadrže biogene elemente u različitim količinama. U poljoprivrednoj proizvodnji na našim poljima, godišnje ostaje preko 5 miliona tona žetvenih ostataka što može biti veliki potencijal za popravku strukture i plodnosti zemljišta. Žetveni ostaci poput slame, kukuruzovine, lišća šećerne repe i ostalo, mogu se neposredno zaorati uz primenu određenih postupaka.Slama žita sadrži 0,45-0,65% N, 0,2-0,35 % P205 i 0,90-1,60% K20. Kao što se vidi, sadržaj N i P u slami je sličan njihovom sadržaju u stajnjaku, dok je sadržaj kalijuma nešto uvećan.Kukuruzovina i ostaci suncokreta su jako bogati u kalijumu, lišće i glave šećerne repe u azotu i to do 1,2 %.Žetveni ostaci leguminoza (gajenih za seme) ostavljaju visoke količine azota (0,5-0,7%), kalijuma i kalcijuma.Zaoravanjem žetvenih ostataka ne utiče se samo na povećan sadržaj organske materije u zemljištu, već se direktno utiče i na vodno-vazdušni režim zemljišta, na bolju aeraciju, na povećan sadržaj kiseonika, a time i na razvoj korenovog sistema. Boljim vodno-vazdušnim režimom, utiče se na brže proceđivanje letnjih padavina u dublje slojeve te manje gubitke vlage isparavanjem. Zaoravanje žetvenih ostataka treba vršiti odmah po skidanju useva, a najbolji efekti se postižu dodavanjem određene količine tečnih organskih đubriva (osoka, tečni stajnjak) preko biljnih ostataka. U nedostatku istih od mineralnih azotnih đubriva je najbolje koristiti odgovarajuću količinu UREE ili nekog drugog azotnog đubriva u zavisnosti od pH zemljišta. Takođe je poželjno i primeniti odgovarajuće mikrobiološke preparate koji će obezbediti dovoljan broj odgovarajućih mikroorganizama i na taj način brži početak razgradnje organske materije.
Stoiljković Dragana
Stoiljković Dragana