Žetva soje obavlja se u punoj zrelosti kada lišće opadne sa biljke, mahune i stablo dobiju tamno mrku boju ,a zrno u mahunama “zvoni”.
U nepovoljnim uslovima gajenja (nedostatak vlage,visoke temperature) dešava se da mahune budu zrele a da je lišće u gornjem delu stabla još zeleno pa je rad kombajna otežan a vlažnost zrna povećana.Da bi se ovo izbeglo obavlja se defolijacija,tretiranje useva hemijskim preparatima koji ubrzavaju sušenje i opadanje lišća soje.Nekoliko dana nakon tretiranja (4-5) obavlja se žetva.Zrno soje žanje se žitnim kombajnom koji se pre žetve mora adaptirati.Adaptacija se sastoji u smanjenju broja obrtaja bubnja ,podešavanju zazora između bubnja i podbubnja.Posao u žetvi biće daleko lakši ako je posle predsetvene pripreme zemljište ostalo ravno i ako je postignuta i održana odgovarajuća,preporučena gustina useva.U retkom usevu,najniže i često najkvalitetnije mahune su nisko na stablu,ispod zahvata kose kombajna pa ostaju nepožnjevene.
Poželjno je žetvu završiti u što kraćem roku jer zrele mahune pucaju i nastaju gubici semena.Suvo seme sa 13-14 % vlage se transportuje u skladišta.Zrno soje je vrlo vredno koncentrovano stočno hranivo.Koncentrovana hraniva sačma i brašno su dragocene komponente za spravljanje krmnih smeša.
Kosidba soje za ishranu stoke u vidu zelene mase ili za spremanje brašna i silaže obavlja se posebnim kombajnima koji mogu pored kosidbe i iseckati biljku.
Posle žetve, žetveni ostaci se ili zaoravaju ili se koriste za ishranu ovaca ili prostirku.
Stojković-Jevtić Snežana
Stojković-Jevtić Snežana