Zeleno uvenuće je široko rasprostranjeno oboljenje povrtarskih biljaka. Patogen naročito zahvata vrste familije Solanaceae (paprika, paradajz, krompir), Cucurbitaceae (krastavac, lubenica, dinja) i druge.Najčešći simptom bolesti je uvenuće biljaka. Ono najčešće nastaje tokom vegetacije pri čemu biljka zadržava zelenu boju, pa se zato i naziva “zeleno uvenuće”.Simptomi zavise od vrste biljke domaćina, patogenosti soja i otpronosti sorti. U prvim fazama zaraze inficirane biljke izgledaji kao da su poparene slanom ali se tokom noći ili posle navodnjavanja oporave i povrate svežinu.Za to vreme parazit nastavlja sa razvijaem, širi se unutar sprovodnih sudova biljke i dovodi do potpunog uvenuća u roku od nekoliko dana.Na poprečnom preseku prizemnog dela stable uočava se mrka obojenost sprovodnih sudova ( karakteristična za paradajz) što predstavlja karakterističan simptom za ovg patogena. Zaražene biljke imaju skraćene internodije i žbunast izgled.Ovom patogenu pogoduju vlažna zemljišta i temperature od 21-27 °C.Mikrosklerocije se u zemljištu mogu održati do 15 godina, ali to je najčešće do dve godine.Infekciju korena mladih biljaka ostvaruje micelija direktno kroz epidermis ili korenove dlačice i kroz povrede.
Kao preventivne mere zaštite obavezno primenjivati pravilan plodored, upotreba otpornih sorti , uklanjati obolele biljne ostatke , vršiti dezinfekciju supstrata pri proizvodnji rasada . Biljne ostatke posle žetve ili berbe treba uništiti. Zemlja za gajenje biljaka u zatvorenom prostoru termički ili hemijski treba dezinfikovati.Direktne mere zaštite biljaka primenom fungicida nemaju veći praktični značaj, samo neki fungicidi sistemičnog delovanja primenjeni zalivanjem na bazi (propamokarb-hidrohlorida ili propamokarb-hidrohlorid + fosetil-aluminijum ) imaju uticaj na parazita. Oni ne sprečavaju infekciju, već samo zaustavljaju razviće gljive dok traje delovanje aktivne materije preparata, a po njemom razlaganju gljiva nastavlja da se razvija.
Dejan Mujakić dipl.ing.z.bilja
Mujakić Dejan
Mujakić Dejan