Zelenišno đubrenje
Za zelenišno đubrenje koriste se biljke koje brzo rastu i daju veliku količinu biljne mase. Za ovaj vid đubrenja najpogodnije su leguminozne biljke koje fiksiraju atmosferski azot kao što su grahorica, stočni grašak, lupina , soja .Zelenišnim đubrenjem se povećava sadržaj organske materije u zemljištu kao i azotnih hraniva , povoljno se utiče na strukturu zemljišta i mikrobiološke procese u zemljištu. Zaoravanjem zelene mase može se uneti 25 do 60 t/ha organske mase u zemljište kao i 30 do 50 kg čistog azota. Zaoravanje se obavlja u vreme cvetanja kada su biljke postigle najveću masu.
Ovaj vid đubrenja u voćarstvu se najčešće koristi pre podizanja zasada kada se želi povećati sadržaj organske materije u zemljištu a ne raspolaže se sa zgorelim stajnjakom. Retko se koristiti tokom prvih godina formiranja zasada kao i tokom perioda rodnosti voćaka u onim zasadima gde to međuredni razmak dozvoljava i gde je moguće navodnjavati zasad. Nedostatak primene ovog đubriva u rodnim zasadima je što biljke za zelenišno đubrenje troše hranu i vodu i konkurencija su voćkama , otežano izvođenje agrotehničkih ,pomotehničkih mera i kretanja mehanizacije dok se kulture za zelenišno đubrivo ne zaoru. U voćnim zasadima za zelenišno đubrenje birati kulture koje se seju tokom jeseni a zaoravaju tokom aprila meseca kako bi se izbegla suša.
Dipl.ing. Đorđe Sovilj
Sovilj Đorđe
Sovilj Đorđe