Zelenišno đubrivo dobijamo zaoravanjem zelene mase biljaka koje brzo rastu i imaju veliku nadzemnu masu. Na taj način poboljšavamo plodnost zemljišta i njegove fizičke, hemijske i biološke osobine. Poređenje radi 20-30 t/ha zaorane zelene mase neke leguminoze daje humusa koliko 8 do 12 tona goveđeg stajnjaka, a u zemljištu ostaje i do 60 kg azota po hektaru. Ove biljke formiraju veću vegetativnu masu i jači korenov sistem koji koristi hraniva iz dubljih slojeva zemljišta koja se premeštaju do oraničnog sloja. Zelenišno đubrivo predstavlja pogodan način đubrenja na teže pristupačnim i udaljenijim parcelama gde nije rentabilno odvoziti stajnjak. Primenom zelenišnog đubriva povećavamo prinos narednog useva, ali se se pravi rezultati ostvaraju tokom njegove primene tri do pet godinau kontinuitetu. Zelenišno đubrivo može se sejati u periodu između glavnih kultura, kao predusev ili međuusev, kao podusev kod višegodišnjih kultura i kao naknadna kultura. Najbolje vreme za zaoravanje siderata je od četvrte do desete nedelje nakon setve ili dve do tri nedelje pre setve glavne kulture.Najčešće leguminoze koje se koriste kao siderati su crvena i bela detelina, soja, stočni grašak, grahorica, stočni bob i lupina. Od ostalih siderata koriste se uljana repica, ječam raž, heljda i zob.
Cvetković Srđan
Cvetković Srđan