[Žikić MihajloUčesnik]

Period letnjih žega nakon berbe trešnje i višnje (jul-avgust) idealan je za obavljanje rezidbe na zeleno u svim tipovima zasada (ekstenzivni, polu i intenzivni) zbog uslova za spontano zarastanje preseka (visoke letnje temperature sa malo ili bez ikakvih padavina) i bez pojave retrovegetacije. Njeno preimućstvo nad zimskom rezidbom jeste u tome što je zarastanje preseka mnogo bolje, nema nepovoljnog dejstva mraza na preseke, drvo je mekše te je rezidba lakša, itd. Ipak se zimska rezidba (rezidba na zrelo) smatra glavnom a letnja je samo dopuna ili korekcija zimske rezidbe. Rezidba u toku vegetacije više smanjuje aktivnu lisnu površinu nego zirnska rezidba, usled čega se remeti fiziološka ravnoteža između korena i stabla, što neminovno dovodi do smanjenog formi¬ranja cvetnih pupoljaka za narednu godinu. Zelena rezidba naročito može da ima nepoželjno dejstvo ako se izvodi u junu i julu, jer se u to vreme uklanja potpuno formirana lisna masa za koju je već utrošena organska i mineralna hrana. Zelena rezidba se uglavnom koristi za uklanjanje bujnih i nepoželjnih mladara (vodopija) a treba je izvoditi u fazi kretanja vegetacije i najbujnijeg porasta. Isto tako, letnja rezidba je manje štetna ako se izvodi posle završetka aktivnog rasta(avgusta).
U polu i intenzivnim zasadima trešnje na generativnim podlogama i izdanačke višnje zelena rezidba je neophodna kako bi se izbalansirao odnos između bujnosti i rodnosti u momentu diferencijacije začetaka cvetova u pupoljcima i formiranja rodne površine za narednu godinu. Osim zamene nosača rodnog drveta starijih od tri godine usled njihove smanjene produktivnosti i radi uravnoteženja odnosa rodnih grančica različite starosti (majskih kitica i mladara koji će pri osnovi izdiferencirati rodne pupoljke), u evropskim trešnjicima i višnjicima se redovno sprovodi i tzv. letnja rezidba na rod. Rezovi se prave na mladarima (ovogodišnjim prirastima) na jednoj trećini njihove dužine od vrha. Cilj ovakve rezidbe je da se spreči udaljavanje rodne površine od stožine stabla. Na prekraćenom mladaru rezidbom se ostavljaju pupoljci pri osnovi mladara koji će se izdiferencirati kao rodni do početka naredne vegetacije, kao i par vegetativnih pupoljaka koji će obezbediti nov prirast u kruni. Ovakvim rezovima su po pravilu obuhvaćeni mladari po periferiji krune koji imaju najbolje uslove za razvoj (najveći priticaj hranljivih materija i vode, najbolja osvetljenost), pa ovakvi pomotehnički zahvati na njima postižu i najbolje efekte. Sprovedenom rezidbom takođe se obezbeđuje i bolja prosvetljenost krune u trenutku diferencijacije osnovnih elemanata cveta u pupoljcima, što je neobično važno kada se zna da je jedan od ključnih faktora za diferencijaciju rodnih pupoljaka kod voćaka upravo svetlost.
Letnju rezidbu treba uskladiti s mogućim padavinama u periodu pre i posle izvođenja ove operacije. Naime, na prekraćenim prirastima lako mogu krenuti pupoljci pod uticajem padavina i još uvek visokog nivoa auksina (biljnog hormona rasta), čime se efekti rezidbe anuliraju.  To praktično znači da ako je godina kišna ili ako se voćnjak navodnjava, to može da omete diferenciranje cvetnih pupoljaka zbog toga što voćka mobiliše rezervne organske materije za nov porast vegetativnih organa umesto za stvaranje cvetnih pupoljaka. Zato je neophodno pratiti vremensku prognozu i shodno tome odrediti pravi trenutak za sprovođenje rezidbe.

 

 

 

Mihajlo Žikić dipl.ing.voćarstva i vinogradarstva

[Autor]

Članci