Zelena rezidba je dopunska mera koja je posebno značajna za bujne sorte voćaka i u savremenim zasadima u gustom sklopu.Zelenom rezidbom se potencira porast mladara koji imaju povoljan raspored u kruni i ne zasenjuju unutrašnjost,a ograničava porast suvišnih koji bi inače zimskom rezidbom morali da se uklone.
Ova rezidba prevashodno ima zadatak da obezbedi uslove za obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu godinu.Odstranjivanjem suvišnih mladara odstranjuju se suvišni potrošači vove i hrane,a svetlost i vazduh lakše prodiru u unutrašnjost krune.
Zelena rezidba se posebno preporučuje za bujnije sorte i dolazi do izražaja samo ako se izvede pravovremeno.Voćke se orezuju po završetku aktivnog vegetativnog rasta,obično u drugoj polovini juna i početkom jula.Orezane voćke viškove hraniva koriste za dalji razvitak plodova i obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu godinu.Zbog smanjene vlage u zemljištu i visoke temperature vazduha,voćke intenzivno dišu.Zato je potrebno da se odstrani i jedan deo lišća.Tako se preostalo lišće normalnije snabdeva vodom i hranom.
Previše kasna zelena rezidba ne daje željene rezultate,kao ni odstranjivaje veće mase lišća.
Zelenom rezidbom se odstranjuju mladari koji se razvijaju neposredno uz vršne mladare primarnih i sekundarnih grana i svi oni koji su bujni,a nisu potrebni voćki.Takvi mladari prepoznaju se po tome što izbijaju s gornjih strana grana i bujniji su od ostalih ili izbijaju pod oštrim uglom na vođici.
Za formiranje uzgojnog oblika zelenom rezidbom se potencira porast željenih mladara od kojih će se formirati osnovne i sekundarne grane,kao i sama produžnica.Obavlja se kada mladari dostignu 5-10 cm,a to je obično u prvoj dekadi maja.Ovom rezidbom odstranjuju se ili zakidaju vrhovi mladara koji se razvijaju neposredno uz vršne mladare osnovnih grana i vođice,a i bujni mladari koji nisu potrebni za formiranje skeleta.
Gligorijević Ivana
Gligorijević Ivana