[Dušan MladenovićUčesnik]

Zelena povrtna stenica iz godine u godinu predstavlja sve veći problem u poljoprivrednoj proizvodnji na Nišavskom regionu.

U Srbiji prve štete od pomenutog štetnog organizma su primećene 2011. godine. Posebno je štetna na soji i na povrtarskim kulturama kao što su paradajz, paprika, kupus, karfiol, brokoli, boranija, pasulj.

Odrasle jedinke su u obliku štita veličine do 15 mm i širine 7-8 mm. Veoma često su potpuno zelene boje, ali mogu biti i zelene sa smeđom ivicom u prednjem delu glave ili cela crvenkasto smeđa. Jaja su u početku bela i svetlo žuta, a kasnije narandžasta. Larve prvog stupnja su narandžaste, a od drugog do četvrtog crne sa belim pegama. Ima dve do četiri generacije godišnje.

Odrasla jedinka prezimljava u stadijumu imaga na skrovitim mestima, u kori drveća, ispod opalih biljnih ostataka, zatvorenim prostorima pa čak i stanovima. U proleće, sa porastom temperature, izlazi iz skrovišta, počinje da se hrani, kopulira i polaže jaja. Jaja su grupisana u jajna legla na naličju lista. Ima pet larvenih stupnjeva, a samo se larve prvog uzrasta ne hrane. U toku najtoplijeg dela dana, starije larve i imaga se premeštaju na niže biljne delove ili na samo zemljište. Ovakvo migriranje je veoma važno sa stanovišta vremena suzbijanja. Ciklus razvoja jedne generacije može da traje od 35 do 70 dana u zavisnosti od temperaturnih uslova.

Odrasle jedinke I larve ove štetočine se hrane biljnim sokovima na mladim izdancima ili na plodovima. Imaju usni aparat za bodenje i sisanje. Napadnuti plodovi su smanjenog kvaliteta zbog diskoloracije pokožice, a u unutrašnjosti plodova se javljaju grudvice te su plodovi izmenjenog ukusa. Pored vizuelnih šteta dolazi i do mehaničkog prenošenja bakterija i gljiva koje dovode do truleži plodova i drugih oboljenja, te takvi plodovi gube tržišnu vrednost.

Za početak, okolinu bi trebalo držati čistom i ne odlagati nikakav otpadni materijal u blizini. Košenje korovskih biljaka i izrasle trave jedna je od prvih mera koju treba preduzeti.

Takođe, veoma uspešno se pokazalo i biološko suzbijanje primenom parazita kao što su: Trichopoda pilipens, Trichopoda pennipes, Trissolcus basalis.

Za suzbijanje zelene povrtne stenice preporučuju se insekticidi:

Polux (deltametrin) 0,3-0,5 l /ha na otvorenom polju odnosno 0,5-0,7 l /ha u zatvorenom prostoru. Karenca za paradajz, papriku, patlidžan je 3 dana ili

Scatto (deltametrin) 0,18-0,42 l/ha, čija je karenca 3 dana u usevima paradajza i paprika.

Najjači napadi obično budu u fazi sazrevanja plodova, te strogo treba voditi računa o karenci primenjenog insekticida. Na manjim površinama pod povrćem mogu se i ručno sakupiti jedinke ili izlovljavati sa lepljivim klopkama crvene boje.

 

Dušan Mladenović

dipl. inž. zaštite bilja

Prilozi:

1. 

   15-2020-Zelena-povrtna-stenica-Nezara-viridulana-paradajzu_jpg.jpg
   

[Autor]

Članci