[Stanković SašaUčesnik]

ZAVRŠENA SETVA OZIMIH STRNINA
Na većini planiranih površina za setvu pod ozimim strninama, na teritoriji nišavskog okruga setva je završena. Na kraju godine, ratare mogu obradovati padavine u drugoj polovini oktobra i novembra meseca. Ono što smo svi mi, a naročito naši proizvođači, ratari i stočari koji se bave ratarskom proizvodnjom priželjkivali, posle vrlo teške proizvodne godine, ostvarilo se. Povoljni uslovi vlage u sred optimalnog roka setve! Proizvodnja kukuruza u protekloj godini sve nas je razočarala, mnoge pogodila u smislu finansijske spremnosti za predstojeću setvu, mnoge dovela do toga da zbog nedostatka hrane smanje svoj stočni fond. Nikada čini se nisu postojali povoljniji uslovi za setvu ozimih strnina kao u ovoj jeseni. Povoljna vlažnost zemljišta, kiše nakon setve, povoljne temperature, sve je to doprinelo kvalitetnoj osnovnoj obradi i predsetvenoj pripremi zemljišta za setvu ozimih strnina, kvalitetnoj setvi i kvalitetnom nicanju biljaka pšenice i ostalih strnih žita. Najveći deo planiranih površina pod ozimim strnim žitima je posejan na teritoriji nišavskog okruga. Usevi koji su u zemljištu sačekali prve kiše već su u fenofazi početka bokorenja što je idealno za ulazak u zimu i otpornost na niske temperature. I usevi iz kasnije setve već su u fenofazi drugog lista. Opšta je ocena da su usevi uglavnom odlično nikli, da su odličnog sklopa, u dobroj kondiciji što omogućuju povoljne toplotne prilike uz solidnu rezervu vlage u zemljištu. S obzirom na nezapamćeno loše prinose kukuruza, na finansijske gubitke, na strah od naredne suše, ratari i stočari su predvideli veće površine pod ozimim strninama i stočnim graškovima i grahoricama u odnosu na ranije periode. Ono što međutim najviše brine, jeste smanjena upotreba mineralnih đubriva u protekloj setvi. Najnepovoljnije je upotreba sopstvenog semena-semena s tavana u setvi. Dakle i ova setva, čak i u višem procentu od ranijih, praćena je smanjenim procentom upotrebe deklarisanog semena. Znamo već nekoliko godina unazad za česte pojave bolesti, zbog blagih zima, a najavljena je da i ova zima takva bude. A prvi faktori koji utiču na otpornost biljaka na bolesti nisu ispunjeni-setva u plodoredu i upotreba deklarisanog semena. Da li će se po jutru dan poznati? Da li će početak nove sezone setvom pšenice, po povoljnim prilikama ukazati i na povoljniju godinu, bolju od ove koja je na izmaku? Da li ćemo imati bolje prinose pšenice i bolje cene? Prošle godine je zbog agroekoloških neprilika zasejano 15-20% manje pšenice od planiranih površina pod ovom kulturom. Ova činjenica, kao i prinosi ispod proseka, nije međutim uticalo na cenu pšenice ovogodišnjeg roda i ona nije bila očekivano viša od dosadašnje.

Saša Stanković

[Autor]

Članci