[Brzaković NebojšaUčesnik]

ЗАШТИТА ВОЋАКА ОД МРАЗЕВА
Штете настају као последица стварања леда чији кристали извлаче воду из ћелијског сока,сушећи ћелије при чему оне угињавају.Том приликом лед својим притиском разбија и ћелијске мембране при чему врши оштећења на појединим ткивима.Разликујемо зимске,позне пролећне и ране јесење мразеве.
ЗИМСКИ МРАЗЕВИ:Они су нормална појава у нашим условима,али не причињавају подједнаке штете свим воћним врстама.Према степену отпорности на мразеве воћне врсте можемо поређати по следећем распореду:рибизла,огрозд,леска,јабука,трешња,вишња,шљива,орах,малина,купина,мушмула,дуња,кајсија,бресква и бадем.
Поједине воћне врсте страдају од мраза када преко зиме наступи топао период и када дође до превременог кретања сокова,а затим нагло захладни.Тада мраз изазива оштећења на једногодишњим и двогодишњим гранама.
Измрзлине од мраза се јављају као последица измрзавања делова коре или лике на деблу или дебљим гранама.Ако су измрзлине слабије долази до спонтаног зарашћивања и регенерације измрзлог ткива.Али ако је захваћен и камбијум,онда долази до отпадања измрзлог дела коре,а касније наступају гола места.У циљу што бржег зарашћивања ове измрзлине треба што пре одстранити односно одстранити део коре до здравог ткива,па онда рану премазати калем-воском.
Ради спречавања појаве измрзлина и ”мразопуца” на воћним стаблима треба извршити кречење дебла и делова рамених грана и то најкасније до средине јануара.Заштита се заснива на бази беле боје,која одбија сунчеве зраке и отежава загревање дебла које као незагрејано отежава кретање сокова.За ову сврху најбоље је спремити кречно млеко на следећи начин:узети пет делова негашеног креча,пола дела кухињске соли и четврт дела сумпора,затим све то помешати и креч угасити водом,оставити да стоји неколико сати како би се повећала лепљивост.
У крајевима где дебла воћака страдају од ”мразопуца” препоручује се да се саднице калеме у висини круне,тако да дебло буде од подлога дивљих воћних врста које су отпорне према мразу.
ПОЗНИ ПРОЛЕЋНИ МРАЗЕВИ:Јављају се у периоду цветања воћака или одмах по заметању плодова и могу да причине огромне штете.Делова цвета и тек заметнути плодови су осетљиви на температури од -1,2 0С до -30С,а шљиве пожегаче на -50С.
Постоје посредне и непосредне мере за спречавање оштећења од позних мразева.
Посредне мере су:Избор положаја за подизање воћњака,избор врста и сорти које касније цветају,затим нагртањем снега око воћних стабала,заливањем воћака на око десет дана пре цветања и прскање воћака биљним хормонима.
Познато је да воћке у цвету више страдају од мразева у дубодолинама и на јужним и југозападним положајима,па зато избегавати ове положаје.
Све сорте кајсија и неке раноцветне сорте трешања,крушака,бресака и јабука рано цветају те оне страдају од позних пролећних мразева,па зато њих у таквим пределима неби требало ни садити.Користити само позноцветне сорте које избегавају позне мразеве.
Нагртањем снега око стабала може се увелико избећи опасност од позних пролећних мразева у доба цветања.Његово дејство се заснива на бази хлађења кореновог система од отопљеног снега.Да се снег не би брзо топио треба га по нагртању добро утабати па онда прекрити сламом.
Наводњавањем,где постоје услови,на око десет дана пре цветања,постиже се сличан ефекат као и код нагртања снега јер се водом охладе жиле воћака,па оне касније почну да усисавају влагу и минералне материје,што има за последицу и касније цветање воћака за неколико дана.
Прскање воћака у јулу претходне године биљним хормонима успориће се цветање за неколико дана.
Непосредне мере увек не пружају потпуну заштиту већ само смањују опасност.Непосредне мере су:задимљавање и замагљивање воћњака,загревање воћњака,орошавање вештачком кишом и наводњавање воћних стабала.
Задимљавање и замагљивање воћњака је најсигурнија мера борбе против позних мразева.Јефтин је начин и успех се постиже ако мраз није јак јер се овим начином температура ублажава до 1,50 С.Димљење се врши паљењем теже сагоривих материја које стварају пуно густог дима.На више места у воћњаку се праве гомилице од шаше,сламе,кровине,трулог сена,незгорелог стајњака и оне се палем тако да у време појаве мраза над воћњаком већ постоји облак дима.Дим ће спречавати израчивање топлоте и тиме онемогућити претерано снижавање температуре.
Загревање ваздуха у воћњацима је сигурнија мера заштите,али је доста скупа па се примењује само у вискоинтензивним воћним засадима.Загревање се врши специјалним пећима у којима се уместо дрвета користи лигнит,мрки угаљ и кокс.
Орошавањем вештачком кишом воћних стабала у цвету може се спречити деловаље позних пролећних мразева.Ово спречавање се заснива на бази искоришћавања познатог физичког феномена,при коме вода при преласку из течног стања у лед ослобађа извесну количину топлоте и на тај начин повећава температуру у крошњи воћака које се прскају.Температура у овом случају се може подићи са -50С на -10С. Са орошавањем се престаје када се лед на гранама почне да топи.
Наводњавање воћака у периоду цветања поред посредног деловања утиче и непосредно на спречавање измрзавања цветова или плодова јер се њиме може ублажити неповољна температура.У ствари поред хлађења жила њиме се повећава релативна влажност ваздуха и на тај начин смањује опасност од мразева.
РАНИ ЈЕСЕЊИ МРАЗЕВИ:Ови мразеви код нас не причињавају неке осетне штете на воћкама.Пре завршетка вегетације изазивају превремено отпадање лишћа пре него што су асимилативи из лишћа прешли у гранчице и гране,тако да оне не могу довољно да се здрвене.

Брзаковић Небојша дипл.инг.пољопривреде

[Autor]

Članci