Glodari su značajne štetočine.Oko 32 vrste glodara žive i prave štete na našim prostorima.Štete od glodara mogu biti direktene i indirektne.Direktene štete su oštećenja useva,zasada ,zagađenje uskladištenoh proizvoda a indirektne kao vektori brojnih bolesti ljudi i životinja.Od glodara koji prave štete u poljima su: hrčak ,poljska voluharica,poljski miševi ,slepo kuče. Miševi,voluharice i ostali glodari prave štete i mladim i starijim zasadima.Štete od glodara su obično u zasadima voća koji su zakorovljeni,jer se glodari hrane semenom korova a u nedostatku hrane prelaze da se hrane korom voćki sa žila i korenovog vrata.Voćke kojima je oglodan koren i korenov vrat suše se tokom vegatacije ili izvaljuju.U toku zime i mlade i stare zasade treba redovno obilaziti da bi se utvrdilo prisustvo glodara.U slučaju pojave miševa i voluharica preduzeti mere zaštite.Voćke se štite stavljanjem cink fosfid mamaka ili nekih drugih u aktivne rupe i iste se zagažavanjem zatvore, da ne bi došlo do trovanja drugih životinja.Ako se u voćnjak stave mamci trebalo bi staviti i table upozorenja da u voćnjaku ima sredstava opasnih po život ljudi i životinja.Zečevi i srne ako se u toku zime nađu u zasadima voća takođe znaju da naprave velike štete,uglavnom u mlađim zasadima.Zasadi gde je napravljena šteta od zečeva i srna ili se krče ili zaostaju u porastu.Zečevi prave štete hraneći se korom voćki , a srne se hrane jednogodišnjim lastarima.Ponekad se desi da sve jednogodišnje lastare izgrizu do osnove i u tim zasadima je jedna vegatacija izgubljena.Srndaći ako se nađu u zasadu prave štetu guleći koru sa debla voćki češući rogove.Da ne bi imali ovakve štete u voćnjacima preduzimaju se odgovarajuće mere zaštite.Najbolja i najkvalitetnija mera je je ograda od pletene žice.Pored ove mere voćke se štite i zamotavanjem debla natron papirom.Naprave se trake od natron papira ,zamotaju oko debla i na tri mesta pričvrste za deblo da ne bi vetar pocepao papir.U proleće kada prođe opasnost od divljači trake se skidaju.Voćke se mogu zaštiti i plastičnim rastegljivim mrežicama koje su dužine 60 – 80 cm.Ova mrežica jednom stavljena na deblo može ostati na deblu tri do čeiri godine i u tom periodu voćke su zaštićene od divljači.
Dipl.ing.Vesna Janković
Janković Vesna
Janković Vesna