[Vulović LidijaUčesnik]

Jake zime i duboki snegovi, predstavljaju veliku opasnost mladim voćnjacima od napada divljači i sitnih glodara, zbog nedostatka hrane u prirodi. U cilju zaštite voćnjaka i dobijanja dobrog i kvalitetnog roda u nastupajućem vegetacionom periodu potrebno je primeniti brojne mere kako bi zaštitili višegodišnje zasade od napada glodara i divljači.
Najveće štete mladim voćnjacima nanaose sitni glodari (miševi i voluharice), zečevi i srne. Štete nanete mladim sadnicama mogu se zapaziti samo sa jedne strane stabla ili u vidu prstena, što je mnogo opasnije jer u tom slučaju dolazi do prekida transporta hranjivih materija i vode, što neminovno dovodi do sušenja sadnica.
Sitni glodari prave skloništa u gomilama trave i opalog lišća koji nisu uklonjeni iz voćnjaka, u gomilama stajnjaka ili sloju malča. Upravo stoga od velikog značaja je primena higijensko sanitarnih mera u vidu čišćenje voćnjaka u jesenjem periodu i izbacivanja grana posle zimske rezidbe u mladim zasadima. Ocena opasnosti od miševa vrši se na osnovu broja aktivnih rupa. U jesenjem periodu kao slab napad ocenjuje se prisustvo 10 aktivnih rupa na 100 m2, kao srednje jak napad 10 do 20 aktivnih rupa na 100 m2, a sve iznad toga podleže jakom napadu mladom voćnjaku od sitnih glodara. U proleće u periodu od polovine februara do polovine marta kao slab napad ocenjuje se prisustvo 1 do 2 aktivne rupe na 100 m2, kao srednje jak napad 2 do 5 aktivnih rupa na 100 m2, a sve iznad toga podleže jakom napadu mladom voćnjaku od sitnih glodara.
U voćnjacima gde broj aktivnih rupa predstavlja jak napad primenjivati rodenticidne mamke. Preporučuje se primena parafinskih (impregniranih) rodenticidnih mamaka na bazi bromadiolona. Mamke primenjivati u skladu sa upustvom za primenu, po suvom vremenu. Primenu rodenticida ne treba izvoditi na vlažnim staništima, odnosno po kiši i snegu, zbog razlaganja aktivne materije i zagađivanja zemljišta, a samim tim i životne sredine. Po vlažnom vremenu moguća je primena samo posebnih (impregniranih-kapsularnih) formulacija, a naročito parafiniziranih peleta. Takođe nakon ubacivanje mamaka u aktivne rupe, iste treba zatvoriti (nagaziti) da ne bi došlo do trovanja domaćih životinja, divljači i ptica. Mamke ne postavljati golom rukom, već plastičnom ili metalnom kašičicom ili čašama. Površine tretirane rodenticidinim mamcima se moraju redovno obilaziti, najmanje jednom u 10 dana. Uginuli glodari i ostaci konzumiranih mamaka se moraju sakupljati, kako bi se sprečila trovanja prirodnih neprijatelja glodara, a naročito ptica. Sakupljeni uginuli glodari i ostaci konzumiranih mamaka se moraju ukloniti na bezbedan način.
Divlji zec i srne u periodu snežnih nanosa kada ne postoji drugi izvor hrane u prirodi, predstavlja ozbiljnu štetočinu naročito u mladom zasadu jabuka, a često su viđen i u zasdima kruške, višnje kao i u ostalim višegodišnjim zasadima.
Ako su oštećena mesta glatka, štetu je naneo zec, a ukoliko su oštećenja na voćkama hrapava nastala oštećenja su od srna.
Štete se ogledaju u glodanju mlade i sočne kore. Ukoliko dođe do odgrizanja dela stabla ispod mesta kalemljenja biljke nemaju mogućnost oporavka. Ukoliko je do oštećenja kore i stabla došlo iznad mesta kalemljenja u zavisnosti od stepena oštećenja treba pristupiti kalemljenju na most, saniranju rana (premazivanjem kalemarskim voskom) ili odsecanjem stabla ispod mesta oštećenja.
Najefikasnija mera zaštite voćnjaka od zečeva i srna je ograđivanje voćnjaka pletenom žicom visine dva metra. Prilikom postavljanja žice oko voćnjaka potrebno je obaviti ukopavanje žice 30 cm, kao i postavljanje jednog reda bodljikave žice iznad i ispod pletene žice kako ne bi došlo do preskakanja divljači i provlačenja zečeva.
U voćnjacima koji nisu ograđeni kao najefikasnija mera pokazala se postavljanje zaštitne mreže oko sadnica. One su rastegljive, lako se postavljaju oko sadnica i mogu služiti više godina.
Krečenje stabla predstavlja takođe dobru zaštitu jer je kora premazana krečom gorka pa je zečevi izbegavaju.
Postavljane natopljene užadi sa užeglim lojem ili natopljenih krvlju domaćih životinja, razvlačenje nanizanih diskova (CD) ili pak traka od video ili audio kaseta po krošnji stabala pokazalo je zadovoljavajuće rezultate.
Postavljanje eko koridora, odnosno formiranja mesta gde se ostavlja hrana tokom zime za divljač daje zadovoljavajuće rezultate pod uslovom da su locirani na pristijnom odstojanju od voćnjaka.

[Autor]

Članci