[Cvetković GordanaUčesnik]

Uspešna zaštita vinove loze od bolesti koje se javljaju od početka vegetacije pa do berbe, nije nimalo lak zadatak i zahteva određena znanja o biologiji patogena, o fenofazama kroz koje biljka prolazi i o uslovima spoljašnje sredine koji pogoduju razvoju i širenju patogena. Isto tako je potrebno poznavati mehanizam delovanja pesticida da bi mogli da se primene u pravo vreme i na odgovarajući način.
Određivanje vremena u jednom vinogradu u toku vegetacije zavisi od prisustva patogena, odnosno količine inokuluma, od vremenskih uslova koji pogoduju ili ograničavaju njihovo širenje, od brzine razvoja biljke domaćina odnosno potrebno je pratiti fenofaze razvoja kroz koje vinova loza prolazi, jer one predstavljaju kritične momente za pojavu određenih bolesti.
Program zaštite vinograda treba planirati za svaki zasad i svaku godinu posebno.
Kada je u pitanju zaštita vinove loze od prouzrokovača gljivičnih oboljenja kao što su plamenjača, pepelnica i siva trulež, koriste se fungicidi koji imaju protektivno ili preventivno delovanje. U ovoj grupi su preparati iz grupe ftalimida (kaptan, folpet), ditiokarbamata (mankozeb, propineb…), bakarni i sumporni preparati. Ova sredstva nemaju sposobnost da zaustave već ostvarenu infekciju što znači da moraju biti prisutni (deponovani) na organe biljke pre ostvarene infekcije. Osim toga, pod uticajem spoljašnjih faktora (sunce, kiša) naslaga fungicida se postepeno ispire i razgrađuje pa njihovo delovanje ne traje duže od 7-10 dana. Nakon obavljenog tretmana vinova loza i dalje raste tako da stalno ima novi prirast i listove koji nisu tretirani i zaštićeni fungicidom. Iz tog razloga prskanja ovim preparatima moraju češće da se ponavljaju, kako bi se dao novi zaštitni depozit.
Sistemični fungicidi imaju sposobnost da prodiru u biljku i da zaustave već ostvarenu infekciju. Njihovo dejstvo je terapeutsko i ne zavisi od vremena (kiša ih ne spira). U biljci se transportuju kroz njen sprovodni sistem u novoizrasle listove i obezbeđuju bolju i dugotrajniju zaštitu od protektivnih fungicida (10-14 dana). Međutim, njihova primena može da dovede do stvaranja rezistentnosti (otpornosti) kod gljive.
Lokal-sistemični fungicidi u biljci se kreću ograničeno, samo u okviru organa koji su došli u kontakt sa fungicidom npr. u okviru lista.
Savremeni način zaštite vinove loze zasniva se na kombinovanoj primeni protektivnih i sistemičnih preparata, pre svega zbog određenih prednosti i nedostataka jedne i druge grupe fungicida. Preventivni fungicidi obično se koriste na početku i na kraju vegetacije i u uslovima koji su nepovoljni za razvoj bolesti.
U zaštiti od plamenjače važno je da loza bude zaštićena u najosetljivijim fazama svog razvoja. To su fenofaze pre i posle cvetanja (period brzog porasta lastara kada je opravdana primena sistemičnih fungicida). Ukoliko je ovaj period praćen obilnijim padavinama i čestom smenom kiše i sunca, tada se i ovi fungicidi primenjuju u kraćim intervalima (8-10 dana).
Često pitanje vinogradara je da li loza treba da se prska tokom cvetanja? Loza se u cvetanju ne prska da se ne bi remetio prirodni proces oprašivanja i oplodnje. Međutim, u nepovoljnim uslovima tj. uslovima kišnog i hladnog vremena zbog kojeg se cvetanje produži, potrebno je da se izvrši zaštita i u ovom periodu. Takođe, tokom cvetanja izbegava se primena bakarnih preparata koji mogu delovati fitotoksično.
Kod zaštite od pepelnice treba da se obrati pažnja na zaraženost vinove loze u prethodnoj vegetaciji. Važno je da suzbijanje počne blagovremeno i da se do cvetanja obave bar 2-3 tretmana kako bi se smanjio inokulum gljive. Najveće greške u praksi su da se sa suzbijanjem pepelnice počinje kasno, obično kada se bolest primeti. Ako se i pored sprovedene zaštite pepelnica pojavi to znači da prskanja nisu obavljena kvalitetno ili je primenom jednog istog preparata bolest samo „tinjala” (došlo je do rezistentnosti gljive).
Što se tiče sive truleži, neophodno je da se u fazi precvetavanja obavi tretman botriticidom jer se na taj način smanjuje infektivni potencijal gljive. Jača pojava botritisa u vreme sazrevanja grožđa znači da se nije sprečio razvoj gljive već da je ostala „prikrivena” u bobicama i u povoljnim uslovima povećane vlažnosti nastavila da sporuliše. Drugo tretiranje se izvodi u fazi zatvaranja grozdova i to preparatom koji nije korišćen u prvom tretmanu. Treće tretiranje se izvodi na početku šarka, a četvrto na tri do četiri nedelje pre berbe.
Često vinogradari kažu da neko sredstvo nije efikasno ili da ima slabo delovanje. I najbolji fungicid neće imati odgovarajuće delovanje ako je primenjen lošom tehnikom. Pored izbora fungicida veoma je važno da se preparat primeni kvalitetno i omogući njegovo nanošenje ravnomerno na sve delove biljke. Kvalitet prskanja je od presudnog značaja za efikasnost u zaštiti. Veoma je važno da se sredstvo u što sitnijim kapima rasporedi na biljne delove u vidu tankog filma bez nepokrivenih zona.
Dobra aplikacija preparata posebno je značajna kod primene protektivnih fungicida. Oni nemaju sposobnost ulaska i kretanja kroz biljku pa je njihovo delovanje ograničeno samo na mestima depozita. Sva ona mesta, koja su ostala neisprskana kao i međuprostori između krupnih kapi, predstavljaju slobodna mesta za ostvarenje infekcije. Kod sistemičnih fungicida uspešna zaštita se postiže i nešto lošijom tehnikom primene, zbog njihove sposobnosti translokacionog kretanja i transportovanja u novoizrasle delove biljke koji nisu tretirani.

Gordana Cvetković, mast. inž. polj. za zaštitu bilja

[Autor]

Članci