Uljana repica je biljna vrsta koja se sve više gaji na našim poljima i dobija sve veći značaj. Porastom površine pod uljanom repicom raste i opasnost od štetočina u toku cele vegetacije. U jesenjem periodu pored buvača velilki problem zna da napravi pagusenica repičine lisne ose.Repičina lisna osa javlja se svake godine.
U zasejanoj uljanoj repici najvažnije je – suzbijanje štetočina. Vrlo je važno sačuvati lisnu masu biljke u jesen da bi ona ušla u period mirovanja sa što razvijenijom lisnom rozetom. Ukoliko se seme uljane repice tretira pre setve nekim od sistemičnih insekticida, am. Tiametoksam (Cruiser 350 FS), biljke će biti zaštičene od napada buvača i repičine lisne ose, a ukoliko to nije obavljeno, mora se pratiti pojava ovih štetočina kao i njihova brojnost
Pagusenice se pile posle 6 – 12 dana, a njihov razvoj traje 12 – 20 dana. Pagusenice nanose manje štete u mlađem stadijumu, dok su odrasle larve vrlo proždrljive i prave velike štete (izazivaju golobrst i potpuno uništavanje useva).
Od zaštitnih mera protiv repičine lisne ose na prvom mestu su agrotehničke mere (setva sorti uljane repice koje imaju karakteristiku brze regeneracije lisne mase, plodored, vremenska i prostorna izolacija starih i novih parcela, poštovanje rokova setve…). Prag štetnosti u usevima uljane repice je jedna pagusenica po biljci.
Za suzbijanje ove štetočine treba koristiti registrovane insekticide:Decis 2,5-EC (deltametrin) 0,3 l/ha, Fastac 10-EC (alfa-cipermetrin) 0,1 l/ha, Talstar 10-EC (bifentrin) 0,15 l/ha.
PSSS Šabac, Slavica Maksimović
Maksimović Slavica
Maksimović Slavica