Pozni prolećni mrazevi u Srbiji se javljaju do sredine maja meseca i mogu pričiniti štete trešnji i višnji u periodu pred cvetanje, u toku cvetanja ili nakon zametanja plodova. Na mraz su najviše osetljivi otvoreni cvetovi i tek zametnuti plodovi koji stradaju na temperaturama od – 1,2 do – 2,2 oC. Pozne prolećne mrezeve nemožemo sprečiti, ali se rizik od propadanja roda mora svesti na najmanju meru primenom indirektnih i direktnih mera borbe.
Indirektne mere borbe su: izbor mesta i položaja parcele na kojoj se ređe javljaju mrazevi, izbor sorti koje kasnije cvetaju i imaju duže fenofaze cvetanja, izbor podloga na kojima sorte kasnije cvetaju, krečenjem stabla i osnove skeletnih grana, rashlađivanje zemljišta ispod stabla zalivanjem hladnom vodom itd.
Direktne mere borbe su orošavanje, zadimljavanje, zamagljivanje, zagrevanje, izazivanje strujanja vazduha. Ove mere su dosta skupe, posebno orošavanje, jer je za njega potreban stacioniran sistem za pravljenje veštačke kiše i velike količine vode. Sistem za orošavanje sastoji se od creva i rasprskivača koji su postavljeni iznad stabla. Uključuje se kada temperatura padne ispod 0 oC.
Zadimljavanje je relativno jeftino, ali je za njegovu primenu potrebno dežurstvo i dosta raspoložive radne snage za vrlo brzu akciju. Materijal za pravljenje dima je vlažna strugotina, stare gume ili mokra trava. Bitno je da prilikom paljenja ovih materijala bude mirno vreme. Materijal za pravljenje dima se stavlja u metalnu burad koja se mogu prenositi, po potrebi, sa jednog mesta na drugo odnosno u pravcu kretanja dima.
Izvor: PSSS Vranje Suzana Jerkić dipl.inž.
voćarstva i vinogradarstva
Jerkić Suzana
Jerkić Suzana