[Cvetković GordanaUčesnik]

Zasadi šljive u Nišavskom okrugu se nalaze u početnim fazama porasta plodova. U ovoj fazi nestabilne vremenske prilike sa čestim padavinama mogu stvoriti povoljne uslove za infekciju prouzrokovačem šupljikavosti lista koštičavog voća (Stigmina carpophila), plamenjače šljive (Polystigma rubrum) i rogača šljive (Taphrina pruni) na lisnoj masi i tek zametnutim plodovima.
Prouzrokovač šupljikavosti lišća koštičavog voća (Stigmina carpophila) izaziva infekciju najčešće na lišću šljive. Na zaraženim listovima najpre se javljaju sitne pege crvenkasto-smeđe ili žute boje. Pege se vremenom povećavaju, tkivo u okviru pega nekrotira i ispada, pa na listu nastaju šupljine, po čemu je ovaj patogen i dobio naziv. Uzrok tog ispadanja tkiva predstavlja antitoksičnu odbrambenu reakciju biljke na delovanje parazita. Ukoliko je napadnuta lisna drška dolazi do prevremenog opadanja lista.
Prouzrokovač plamenjače šljive (Polystigma rubrum) ispoljava simptome bolesti isključivo na lišću. Simptomi se manifestuju kao okrugle pege koje su u početku svetlo do tamno žute, a kasnije prelaze u narandžastu boju sa crnim središnjim delom. Na jednom listu može se razviti veći broj pega koje se zatim spajaju i dovode do propadanja listova koji prevremeno opadaju, što iscrpljuje voćku. Plodovi ostaju sitni, nakiseli i često otpadaju. Mladari teško zdrvenjavaju, cvetni pupoljci se slabo obrazuju, tako da su prinosi naredne godine umanjeni.
Do infekcije lišća dolazi ako se na njemu nalaze kapi kiše ili rose, ako se na lišću nalaze vitalne spore, ako je temperatura vazduha iznad 8 stepeni, i ako je lišće mlado.
Kritični period za zaražavanje lišća traje od njegovog obrazovanja pa do dve do tri nedelje posle precvetavanja, što znači, ako se na šljivama nalazi mlado lišće, a predviđa se kiša, porebno je odmah obaviti prskanje, tako da kada kiša padne,l išće mora da bude prekriveno fungicidom.
Opalo lišće je izvor zaraze u proleće naredne godine, jer se gljiva održava u zaraženom opalom lišću.
Pošto je opalo lisće izvor zaraze, jedna od mogućnosti je negovo uklanjanje i uništavanje. To se može postići zaoravanjem ili njegovim iznosenjem sa parcele..
Rogač šljive (Taphrina pruni) je rasprostranjena bolest u zasadima šljive sa ekstenzivnim načinom proizvodnje, nije učestala i javlja se periodično.
Simptomi ove bolesti se javljaju na plodovima mada se mogu javiti i na lasatarima , listu i cvetu gde se ređe uočavaju. Plodovi brzo rastu (mnogo su veći od ne zaraženih plodova) i deformišu se mahunastog su izgleda i podsećaju na rog (naziv bolesti) svetlo zelene boje. Plod najčešće nema košticu ili je ona zakržljala. U toku vegetacije ovi plodovi opadaju i dolazi do značajnog gubitka prinosa.
Padavine i umerena temperatura pogoduju razvoju ove bolesti. Da bi došlo do infekcije, potrebne su niske temperature (pri temperature od 27˚C gubi se patogenost). Požegača je posebno osetljiva na rogač.
U cilju zaštite lisne mase i tek zametnutih plodova od navedenih patogena, preporučuje se primena fungicida pre padavina:
Merpan 50 WP; Captan 50 WP; Metod 480 SC; Capi (a.m.kaptan) u koncentraciji 0,2-0,3 %.
Sa pomenutim preparatima reagujemo preventivno tj. nanosimo ih na list pre nego što se ostvare uslovi za klijanje spora gljiva. Kada spore klijaju one u svojoj sredini nailaze na preparat i bivaju uništene.
U ovoj fazi razvoja šljive može se uočiti i pojava lisnih vaši (Aphididae). Preporuka je pregled zasada na prisustvo ovih štetočina i ukoliko se registruje njihovo prisustvo primena insekticida:
-Decis 2,5 EC (a.m. deltametrin ) u koncetraciji 0,03- 0,05% ili
-Kastrel ili Afinex (a.m. acetamiprid) u koncentraciji 0,025%.

Gordana Cvetković, mast. inž. zaštite bilja

Attachments:

• 
• 
• 

[Autor]

Članci