[Cvetković GordanaUčesnik]

Početkom godine, proizvođači povrća, svoju proizvodnju počinju sa proizvodnjom rasada. Ukoliko se proizvede zdrav rasad može se očekivati odgovarajući prinos i kvalitet. Greške u proizvodnji rasada teško se ili gotovo nikako ne mogu nadoknaditi kasnije, u toku vegetacije. Proizvođači rasada,kako oni koji ga proizvode na tradicionalni način tako i oni koji se bave savremenom kontejnerskom proizvodnjom treba da učine sve kako bi rizik od pojave bolesti poleganja rasada doveli na minimum. Uslovi koji dovode do pojave bolesti su: nedovoljno sterilisan supstrat, nepovoljni uslovi za porast sejanaca, visoka vlažnost i temperatura, slabo provetravanje. Ispoljavanje simptoma zavisi od starosti zaražene biljke.
Inficirano seme ne klija, truli i propada. Biljke u fazi nicanja su vrlo osetljive. Početne zaraze su u vidu vodenastih pega koje se brzo povećavaju i cela biljka propada posle nicanja. Do infekcije tek iznikle biljke, u fazi kotiledona, dolazi na mestu gde biljka izlazi iz zemlje. Zahvaćeni deo stabla je tanji od zdravog dela, što dovodi do slabljenja mehaničke moći i biljke poležu.
Kada bolest krene, brzo se širi, pa za 24 do 36 h, može sav rasad da propadne. Obolele biljke treba sakupiti i izneti iz rasada. Mesta gde se bolest pojavila – “žarišta” treba isprskati.
Proizvodnja rasada počinje izborom odgovarajućeg hibrida povrća, pripremom supstrata za setvu, i setvom. Potrebno je obezbediti odgovarajuće uslove za nicanje biljaka, kao što su optimalna temperatura i vlažnost. Broj izniklih biljaka zavisiće od navedenih uslova i od klijavosti samog semena. Nakon nicanja, mlade biljčice su često izložene napadu velikog broja štetnih insekata i prouzrokovača bolesti, i neophodno ih je na pravi način zaštititi.
Jedna od čestih grešaka u proizvodnji rasada je njegovo preterano zalivanje. Osim što forsira razvoj plitkog korenovog sistema zbog kojeg će biljka stalno patiti i loše eksploatisati vodu, često i prekomerno zalivanje dovodi do pojave poleganja rasada. Prouzrokuju ga patogene gljivice iz rodova Rhizoctonia spp., Pythium spp., Phytophthora spp., koje se nalaze u površinskom sloju zemljišta i intenzivno se razvijaju baš u ovakvim vlažnim uslovima.
Prvi simptomi su omekšavanje i nekroza prizemnog dela stabla koja se brzo širi prema vrhu i korenu biljčice, obuhvatajući stablo. Zbog onemogućenog protoka vode i hranljivih materija dolazi do poleganja, tzv. „topljenja« rasada. Parazit se velikom brzinom širi i na susedne zdrave biljke i u povoljnim uslovima zahvata veći deo rasada, prouzrokujući njegovo propadanje i stvaranje golih mesta.
Da bi se sprečila ova pojava, u proizvodnji rasada treba koristiti samo dezinfikovano seme i dezinfikovan supstrat, kontejnere, plastične ili stiroporske sa dobrim drenažnim otvorima, kako se voda ne bi zadržavala, a biljkama obezbediti umereno zalivanje, dovoljno svetlosti, kao i redovno provetravanje.
Ukoliko se bolest ipak pojavi obolele biljke treba počupati i ukloniti, a gola mesta i sve okolne biljke temeljno isprskati fungicidom.
Prvo zalivanje fungicidima treba obaviti odmah posle setve. U tu svrhu mogu se koristiti preparati na bazi a.m. propamokarb hidrohlorid i fosetil aluminijum. Rastvorom ovog preparata zalivaju se biljke i samo zemljište oko biljaka. Na taj način uništavamo gljivice koje mogu izazvati poleganje i propadanje biljaka.
Drugo zalivanje treba obaviti posle pikiranja sa istim preparatom. Pri ovom tretmanu mogu se dodati preparati na bazi a.m. imidakloprid ili tiametoksam, za zaštitu od insekata.
Treće zalivanje istim sredstvom obavlja se prilikom rasađivanja kako bi se koren dobro natopio i zaštitio. Ovako pripremljen rasad lakše će se ukoreniti i bolje podneti stres pri iznošenju na stalno mesto.
Rasad koji je na ovaj način sačuvan i pripremljen imaće dobro razvijen koren i stablo i moći će da obezbedi visok prinos i kvalitet.

Gordana Cvetković, mast. inž. polj. za zaštitu bilja

[Autor]

Članci