[Gavrilović VladicaUčesnik]

Potreba za zasnivanjem sejanih travnjaka javila se zbog proizvodnje visoko kvalitetne stočne hrane i zaštite zemljišta od erozije.Kada govorimo o proizvodnji kvalitetne kabaste stočne hrane treba napomenuti da sejani travnjaci koji u sebi sadrže izbalansiran odnos leguminoza i trava obezbeđuje kvalitetan obrok stoci i sa aspekta energetskih i proteinskih potreba. Leguminoze koje imaju visok sadržaj proteina, minerala i karotina su odlična dopuna travnim vrstama koji imaju niži sadržaj proteina, ali su bogatije ugljenim hidratima. Kada govorimo o zasnivanju sejanih travnjaka radi zaštite zemljišta od erozije, treba napomenuti da su oni najveću ulogu odigrali u brdsko-planinskom području naše zemlje,posebno na nagibima i lakšim zemljištima.U ravničarskom delu naše zemlje sejane travnjake možemo videti na pseudogleju,gajnjačama,slatinama i zemljištima sa visokim nivoom podzemnih voda.
Upravo činjenica da se na našim područjima sejani travnjaci zasnivaju uglavnom u brdsko-planinskom području prestavlja jedan od glavnih razloga što sejani travnjaci nemaju u našim uslovima duži vek trajanja.Naime, leguminoze se zbog ekoloških uslova,posle 2-3 godine iskorišćavanja izgube iz travnjaka i travno-leguminozne smeše postaju samo travne smeše.
Gajenjem trava i leguminoza u smeši dobija se veća produkcija biljne mase u odnosu na pojedinačne vrste i leguminoza i trava. To je posledica boljeg korišćenja viška stvorenog u procesu azotofiksacije i boljeg iskorišćavanja sunčeve energije usled ravnomernijeg vertikalnog rasporeda biljaka. Računa se da učešće leguminozne komponente oko 30 % pokrovne vrednosti može da zameni 120-150 kilograma azota.
Kvalitet biljne mase sa sejanih travnjaka zavisi od više činilaca:
-sastava vrsta
-udela leguminoznih biljaka u biomasi
-faze razvića biljaka
-đubrenja
-načina konzervisanja i iskorišćavanja itd.

Agrotehnika

-pre osnovne obrade dobro očistiti njivu od korova( najbolje totalnim herbicidima)
-osnovnu obradu obaviti u jesen što dublje, od kvaliteta osnovne obrade zavisi da li će te u proleće predsetvenu obradu izvršiti samo setvospremačima ili će te koristiti i tanjirače,zemljište treba da je što je moguće više usitnjeno
-setvu obaviti žitnim sejalicama uz obavezno valjanje useva nakon setve.
Rokovi setve:
-kod nas je u praksi najčešći rok setve sejanih travnjaka početkom aprila u nizijskom delu ili krajem aprila u brdsko-planinskom delu
-postoji i drugi rok setve sejanih travnjaka koji se kod nas slabo ili skoro nikako ne koristi, a to je početak septembra meseca.Ovo napominjemo iz razloga što taj septembarski rok setve zbog niza svojih prednosti u odnosu na aprilski treba, gde god to uslovi dozvole, primenjivati.Pod povoljne uslove podrazumevamo dovoljno zemljišne vlage u momentu setve ili mogućnost navodnjavanja sejanih travnjaka. Njegove prednosti su sledeće:kao prvo racionalniji je jer zemljište ne stoji slobodno a manja je samim tim i mogućnost njegovog zakorenjavanja,kao drugo biljke se bolje ukorenjavaju i postiže se bolji sklop biljaka i kao treće u narednoj godini imamo punu eksploataciju sejanog travnjaka što nije slučaj sa travnjakom sejanim u aprilu jer se kod njega u prvoj godini gubi prvi otkos koji čini i do 70% prinosa godišnje.
– đubrenje sejanih travnjaka- jedan od najkompleksijnih zadataka koji se pred agronome postavlja u ovoj proizvodnji.Specifičnost đubrenja sejanih travnjaka ogleda se u tome što se radi o više biljaka iz dve različite familije Fabaceae i Poaceae.U suštini ako želimo kvalitetan sejani travnjak ,sa maksimalnom eksploatacijom, đubrenje treba prilagoditi leguminoznoj vrsti,kako bi se ona što duže zadržala u smeši.Takođe nisu iste vrste i norme đubrenja svake godine iz razloga što se sa godinama iskorišćavanja menja i sadržaj komponenti u smeši, a samim tim i vrste i norme primenjenih đubriva.
Upravo zbog baziranja đubrenja na leguminoznoj komponenti u smeši, u godini zasnivanja najveću pažnju treba obratiti na P i K,iskustveno, norme ovih đubriva ne bi trebalo da u godini zasnivanja prelaze 60 kg/ha.Prilikom doziranja N u godini zasnivanja travnjaka treba imati u vidu dve stvari,kao prvo ne treba dati veliku količinu N jer bi tada trave brzo potisnule leguminoze iz smeše a to nam nije cilj i kao drugo leguminoze imaju sposobnost vezivanja atmosferskog N i na taj način ga unose u zemljište.Iskustveno ta doza N koja se primenjuje u godini zasnivanja travnjaka trebalo bi da bude između 30-50 kg/ha.Kasnijih godina ,kako se smanjuje udeo leguminoza u smeši trebalo bi primenjivati NPK hraniva u kojima je odnos 2,3:1:1.
Kod prihranjivanja sejanih travnjaka treba posebnu pažnju obratiti na sledeće,ako je vegetacioni period travnjaka duži potreba za prihranjivanjem je veća i što je udeo leguminoza u smeši veći potreba za prihranjivanjem je manja.Praktično,ako imate 3 otkosa godišnje 1/3 planiranog N dodate posle prvog otkosa,nikako posle drugog ili trećeg.Takođe ako Vam je udeo leguminoza u smeši 30% i više ne treba prihranjivati,a ako je 20-30 % treba dodati putem prihranjivanja ne više od 30 kg/ha N.
-prinos- jedan kvalitetan sejani travnjak može u našim uslovima dati do 10 t/ha sena ili do 50 t/ha zelene mase
-način iskorišćavanja-sejani travnjaci se mogu iskorišćavati putem ispaše,putem košenja i spremanja senaže i silaže
Kako komponovati smešu?

Biološka raznovrsnost i polimorfnost vrsta iz familija Fabaceae i Poaceae koja ulazi u sastav smeša omogućavaju veliki broj kombinacija po različitim osobinama i namenama. Pri tome su dužina života i vertikalna (nadzemna i podzemna) distribucija vegetativne mase od najvećeg značaja.
Ključno pitanje u određivanju kompozicija svake smeše namenjene proizvodnji stočne hrane je izbor i odnos leguminoznih vrsta prema travama. Želja da u smeši bude što više leguminoza, zbog njihovog kvaliteta i azotofiksacije, je značajno ograničena ekološkim uslovima gde su sejani travnjaci najzastupljeniji – u brdsko-planinskom području. U našim uslovima se uglavno koriste lucerka, crvena detelina i žuti zvezdan, jer za belu detelinu nije bilo odgovarajućih tipova (ladino), a esparzeta nije našla odgovarajuće mesto ni u istraživanjima ni u praksi. Najveće ograničenje za veći deo lucerke u smešama i njeno duže održavanje su kisela zemljišta, a za crvenu detelinu kratak život, a za žuti zvezdan mala kompetativna sposobnost. Zato je najčešći slučaj da već posle prve, a naročito posle druge godine korišćenja, leguminozno-travne smeše postaju samo travne. Udeo leguminozne komponente u smeši treba da bude 20-30% pokrovne vrednosti.
Za razliku od leguminoza, kod kojih je broj vrsta mali, a ograničenja uslova spoljne sredine veća, kod trava postoji veliki izbor vrsta. To omogućava da se prave smeše sa precizno zadatim karakteristikama po dužini korišćenja, nameni, kvalitetu, intezitetu proizvodnje, frekvenciji korišćenja (italijanski i engleski ljulj).
Preporučujemo sledeće trave kao vodeće u smešama:
-za prifarmske, intenzivne sisteme -vrste sa kraćim vekom korišćenja (italijanski i engleski ljulj)
-za terene sa visokim nivoom podzemnih voda- visoki vijuk
-za suvlja i peskovita zemljišta- bezosni vlasen
-za lakša zemljišta u brdskom području- francuski ljulj, za dublja i plodnija- ježevica i livadski vijuk
-za planinsko područje- mačiji rep.

Ovo bi bile vodeće travne komponente u smeši, a ostale vrste, među njima i niske (crveni vijuk, rosulje, livadarke), kao pratilice za bolju popunu prostora.

PSSS Negotin
dipl.ing.polj. Vladica Gavrilović

[Autor]

Članci