Pokrovni usevi mogu se zasnivati kao: međuusevi koji mogu biti naknadni, postrni ili ozimi i združeni usevi kod širokorednih useva koji se usejavaju u međuredni prostor. Mogu biti zasnovani kao jednogodišnji ili višegodišnji.
Međuusevi se zasejavaju u periodu između dva glavna useva i imaju za cilj da površina zemljišta bude pokrivena cele godine biljnom masom. Posle skidanja glavnog useva u toku leta seju se biljke koje brzo rastu kao što su heljda, sirak, sudanska trava i druge. Problem kod letnje setve je nedostatak vlage ukoliko nema navodnjavanja. Biljke iz porodice trava, leptirnjača i kupusnjača koje su otporne na niske temperature mogu se sejati krajem leta i početkom jeseni. Ovim načinom zasnivanja useva poboljšava se strukture zemljišta, smanjenje ispiranje nitrita, povećava se količina organske materije u zemljište i smanjenje erozija. Dve do tri nedelje pre setve glavnog useva vrši se uništavanje pokrovnog useva valjkom za pokrovne useve, sitnilicom biljnih ostataka ili herbicidima.Na ovaj način se formira sloj biljnih ostataka koji čuva zemljišnu vlagu i sprečava formiranje korova.
Gajenjem pokrovnih useva u združenim usevima pokrovnost je veća, pa je uticaj na smanjenje erozije veći. Smanjuje se i problem sa štetočinama jer im je lociranje i kretanje kroz useve otežano. Kombinacija dve ili više biljnih vrsta je efikasnije od zasnivanja pokrovnih useva jednom biljnom vrstom. Združeni usevi se mogu gajiti u naizmeničnim redovima ili podsejavanjem drugog useva u postojeći. Međuredno rastojanje može biti širine radnog zahvata mehanizacije.
Višegodišnji pokrovni usevi su pogodni za povećanje sadržaja organske materije gde se koriste biljne vrste iz porodice mahunarki i trava. Na ovaj način se od nadzemne biomase formira živi malč u kome se zasnivanje glavnog useva vrši obradom u trake.
–
Valentina Kovačević
Valentina Kovačević