[Rašić SuzanaUčesnik]

Зашто постати задругар? – Рашић Сузана

Рационално пословање подразумева смањење трошкова уз повећање приноса, а то се може постићи само заједничким активностима оних који се међусобно повезују, односно удружују путем задруга. Тиме ћете постићи бољу конкурентност робе коју продајете и бољу тржишну и економску позицију. Немилосрдни закони тржишта и снага великих ( јаких произвођача ) често су супростављени вашим жељама за бољим пословањем. Само међусобно повезани можете им се супроставити или прилагодити. Оснивањем задруге, удруживањем, у најкраћем смислу те речи, постајете конкурентнији на тржишту: повећањем количине производа, смањењем трошкова производње и повећањем квалитета производа.
Пољопривреду задругу може да оснује најмање пет физичких лица која испуњавају услове предвиђене задружним правилима и која се баве пољопривредном делатношћу.
Задругар је физичко лице које у целости или деломично послује путем задруге, односно лице које путем задруге продаје своје производе, односно услуге, набавља производе или користи услуге потребне за обављање своје делатности или на други начин непосредно учествује у остваривању циљева због којих је задруга основана.
Статус задругара стиче се оснивањем задруге или приступањем задрузи.
Задругом искључиво управљају задругари, који имају једнако право гласа (један задругар – један глас ).
Органи задруге су : Скупштина, управни одбор, надзорни одбор и директор. Скупштина се састоји од свих задругара , остали органи се бирају на време одређено задружним правилима које не сме бити дуже од пет година.
Према нашем закону о пољопривредним задругама, задруга представља облик организовања добровољно удружених чланова ( задругара ), да би задовољили своје заједничке економске, социјалне и културне потребе и циљеве, заједничком имовином и демократским привређивањем.
Према међународном задружном савезу, задруга је аутономна асоцијација лица добровољно удружених да би задовољили своје заједничке економске, социјалне и културне потребе и жеље заједничким радом. Задруге представљају својеврсне специфичне организације.
Када је у питању допринос задруга аграрном сектору он се може сагледати из више углова и то као допринос задруга укупној вредности пољопривредне производње и прераде, коришћењу природних ресурса, развоју руралних подручја и развоју аграрних политика и стратегија.
Задругарство треба бити један од стубова који ће снажно утицати да пољопривредна политика учини доступним ресурсе унутар одрживог концепта њихове употребе и повеже произвођаче, како би се подстицало: јачање конкурентности пољопривредно-прехрамбеног ланца, вертикалне повезаности пољопривреде и прераде, интегрални развој руралних подручја на основама препознавања шанси и могућности за развој сеоске средине, као и успостављање пословних односа између институција различитог нивоа деловања и боље координације између задружне, аграрне, руралне, регионалне, социјалне, просторне, кредитне и других активности.

[Autor]

Članci