[Gavrilović VladicaUčesnik]

Salvia officinalis – Žalfija
Fam. Lamiaceae
Droga: Salviae folium et aetheroleun

Kako je prepoznati?

U prirodi se može naći i kao samonikla i kao gajena biljka. Samoniklo raste na kraškim terenima. To je višegodišnja polužbunasta biljka, koja raste do 0,8 m visine. Ima dubok i razgranat korenov sistem iz koga izbija više stabala. Stablo je razgranato, sivomrke boje, odrvenelo u donjem delu, četvrtasto.Mlade grane su jako maljave. Listovi su izduženi, jajasti ili lancetasti, po obodu sitno nazubljeno. Donje lišće je na lisnim drškama a gornje lišće je sedeće. I lice i naličje listova je maljavo. Cvetovi su beli, roze do ljubičasti, sakupljeni u terminalnim cvastima. Plod je orašica, sa dosta smeđeg semena.
Cveta od maja do avgusta, ima aromatičan miris ( na eukaliptus), a nagorak i opor ukus.

Žalfija je zbog moćnog korena idealna biljka koja se može koristiti u borbi protiv erozije zemljišta. Takođe, cvet žalfije je jako bogat nektarom i predstavlja idealnu pašu za pčele.

Šta se kod ŽALFIJE koristi kao droga?

List (folium) –Žalfija se kosi posle cvetanja, za razliku od drugih biljaka, a zatim se skida lišće. Najbolji momenat za skupljanje je kada lišće dobije srebrnastu boju, u našim uslovima to je period kraj jula do početka septembra.List se suši ili na promaji, ili u sušnicama na 45 C. Suv list je sivozelen, pod prstima je krt i lako lomljiv. Karakterističnog je aromatičnog mirisa i gorkog ukusa.List sadrži 1-2,5 % etarskog ulja. List se čuva u dobro zatvorenim posudama, zaštićen od svetlosti. Droga se koristi kao sredstvo za smirenje upala sluznica, kao sredstvo za jačanje. Takođe se koristi kao začin i konzervans mesa. Ranije se koristila pri lečenju tuberkuloznih bolesnika kao sredstvo za smanjenje znojenja i sl..
Etarko ulje (aetheroleum) – sadrži 15% cineola i do 50% tujona. Najviše se upotrebljava u farmaceutskoj industriji za spravljanje raznih lekova. Takođe ima široku primenu i u parfimerijskog industriji.

Kako se gaji?
Žalfija traži dosta svetlosti i toplote, a dobro podnosi sušu.
Plodored – ne gaji se obavezno u plodoredu
Zemljište – najbolje rezultate daje na plodnim zemljištima, mada se uspešno može gajiti na svim tipovima zemljištima
Predusev – dobri su joj predusevi strna žita
Obrada zemljišta – pod oranje uneti 30 t/ha stajnjaka, zatim orati na 40 cm, po oranju rasturiti mineralno đubrivo PK i to u odnosu 3:1 ( 450 kg/ha P i 150 kg/ha K).
Setva – razmnožava se generativno (direktnom setvom semena ) i vegetativno(deljenjem starijih bokora). Vegetativni način se ne primenjuje u široj praksi.

Direktna setva semena može se obaviti na dva načina: direktnom setvom semena na njive ili putem proizvodnje rasada. Proizvodnja preko rasada počinje setvom semena u hladne leje, krajem novembra ili u decembru. Seme se seje u redove na rastojanju 15 cm, gde je za 1 m2 leje potrebno oko 7 g semena. Zatim se seme prekrije slojem zemlje do 2 cm debljine. Seme niče u proleće, uz redovne mere nege koje prate proizvodnju u hladnim lejama. Rasad se može proizvesti i u proleće, kada se seme seje krajem marta, a nikne za 20 dana. Rasad se iznosi na njivu tokom oktobra meseca kada se i rasađuje. Direktna setva semena se može izvršiti ili u novembru mesecu ili u martu mesecu. Setva se obavlja širokorednim sejalicama, na 70 cm razmak između redova, na dubinu od 2 cm, sa 7 kg/ha semena, pri preporučenoj gustini od 55.000 biljaka /ha.

Mere nege – od mera nege primenjuju se: proređivanje, okopavanje, prihranjivanje, kultiviranje i popunjavanje praznih mesta, kao i zaštita od bolesti i štetočina. Usev se proređuje u fazi 3-4 stalna lista, kada se biljke ostavljaju na rastojanje 35 cm u redu. Ujedno sa proređivanjem vrši se i popuna praznih mesta. Usev se prvi put okopava po nicanju, a prvi put kultivira u fazi 3-4 lista. Kasnije se ove mere sprovode po potrebi. Usev se prvi put prihranjuje tokom prvog kultiviranja sa oko 150 kg/ha N, a drugi put nakon žetve sa N-đubrivima. Treći put se pred zimu prihranjuje sa NPK hranivima u količini do 300 kg/ha. Bolesti i štetočine koje se mogu javiti na žalfiji, ne nanose neke veće štete, pa je primena hemijskih mera zaštita isplativa samo u ekstremnim slučajevima.

Žetva – Lišće se skuplja nakon cvetanja. Po košenju se skida lišće. Najbolji momenat za skupljanje je kada lišće dobije srebrnastu boju, u našim uslovima to je period kraj jula do početka septembra.List se suši ili na promaji, ili u sušnicama na 45 C.

Vladica Gavrilović

[Autor]

Članci