Zahtevi pšenice prema azotu

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #584585
    Milosavljević Zoran
    Učesnik

      Азот се налази у ваздуху и земљишту. У земљишту се највећим делом налази у органској материји у облику органских једињења који у процесу минерализације прелазе у минерални облик. Азот је најважнији елемент у минералној исхрани пшенице. Његов велики значај произилази из следећег:
      Азот улази у састав беланчевина, нуклеинских киселина, нуклеотида, витамина, хлорофила. Он је дакле,конституциони елеменат ћелије због чега је његова улога у физиолошким процесима веома значајна и разноврсна.
      У сувој материји биљке азота има знатно више него других минералних елемената, због чега су потребе биљака у азоту веће него у другим елементима. Од свих хранљивих елемената азот има значајно највећи утицај на повећање приноса. Биљке су у присуству осталих елемената, али без азота , око десет пута слабије развијају, многе угињавају, а ниједне не доносе принос. Обезбеђење земљишног раствора азотом позитивно утиче на усвајање других хранљивих елемената. На истом земљишту у току вегетације у разним годинама те количине могу бити веома различите. За разлику од фосфора и калијума, приступачан облик азота се не веже за адсорптивни комплекс због чега долази до губитка путем испирања, испаравања и др. Због тога је примена азотних ђубрива сложенија.
      Највеће потребе у азоту пшеница има у раним фазама раста и развића, у фази бокорења и влатања, односно у трећој,четвртој и петој етапи ораганогенезе. У тим фазама развића интезивно се развијају стабло и листови и формирају се елементи класа и генеративних органа. Потребе азота су изражене, али мање, и у фази наливања зрна. Од ницања до влатања биљке изнесу азота око 605, а од влатања до почетка формирања зрна око 40%.
      За нормалан раст и развиће биљака потребно је оптимална обезбеђеност азота у исхрани. На биљке се повољно одражава и недовољна и прекомерна азотна исхрана. Недостатак азота у исхрани одражава се тако што листови жуте, стабло је танко, бокорење слабије, класови ситни и неразвијени, а као последица тога је и слабији принос зрна. Прекомерна исхрана азотом утиче на бујан пораст надземног дела биљке, продужава вегетацију, доњи интернодији стабла се издужују и постају тањи ,нежнији, те биљке лакше полежу; коренов систем се слабије развија-постаје краћи и дебљи;бокорење је интезивније, усев постаје гушћи,услед чега долази до засењивања издуживања доњих интернодија, што све узрокује лако полегање биљака. Прекомерна количина азота у исхрани нарочито је штетна када се азотна ђубрива у већим количинама употребљавају без фосфорних и калијумових ђубрива.
      Дипл.инж.пољ. Зоран Милосављевић

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.