[Stefanović NenadUčesnik]

Zadruge su jedan od prvih oblika organizovanog privređivanja u Srbiji, sa tradicijom dugom dva veka. Prva zadruga u Srbiji osnovana je 1894. godine u selu Vranovo kod Smedereva. Naredne godine osnovano je Udruženje srpskih poljoprivrednih zadruga i zajedno sa drugim nacionalnim udruženjima učestvovalo je u osnivanju Međunarodnog zadružnog saveza – ICA u Londonu, 1895. godine. Tri godine kasnije usvojen je prvi zakon koji reguliše ovu oblast. Do 1900. godine, osnovano je više od 650 zanatskih i zemljoradničkih zadruga. Tridesetih godina prošlog veka počinju da se osnivaju omladinske i studentske zadruge. Prema podacima iz 2009. godine, u Srbiji je bilo registrovano 2124 zadruga od kojih je najveći broj zemljoradničkih (67,1%), zatim omladinskih 378 (17,8%), stambenih 146 (6,9%) itd. Države EU prepoznale su zadruge kao najbolji oblik razvoja manje privlačnih privrednih oblasti. Razvojem zadruga rešile su brojne probleme, prvenstveno socijalne i ekonomske prirode. Iskustva dobre regulative i prakse zemalja-članica EU korišćena su i prilikom pripreme novog zakona o zadrugama.Danas u svetu ima preko 800 miliona zadrugara organizovanih u preko 750.000 zadruga. U Francuskoj u 21.000 zadruga je zaposleno 700.000 ljudi. Credit Agricole je jedna od najvećih finansijskih organizacija – zadruga. U Danskoj potrošačka zadruga ostvaruje 37% prometa roba široke potrošnje. Brazilske zadruge u oblasti poljoprivrede ostvaruju izvoz vredan preko milijardu dolara godišnje, a u Singapuru zadruge imaju 55% tržišta u odnosu na sve trgovačke lance. U EU postoji oko 246.000 zadruga koje zapošljavaju oko 4,8 miliona ljudi i imaju oko 144 miliona zadrugara. Svaki treći stanovnik EU je član neke zadruge.Zadruge odlikuje najbolji mehanizam uspostavljanja direktne veze između poljoprivrednog proizvođača i tržišta. Iz tog razloga imaju veliki potencijal za ruralni i lokalni ekonomski razvoj, kao i za oživljavanje poljoprivrede. Zadruge pružaju proizvođačima veće mogućnosti za ostvarenje dodatne vrednosti i povećanje prihoda i sigurnosti. To dovodi do sve većeg ulaganja u poljoprivredu i smanjenja migracija. Efekti ekonomske krize tokom 2009. godine imali su najmanji uticaj na zadruge, prema izveštaju Međunarodne organizacije rada. S druge strane, rezultati poslovanja zadružnog sektora u Srbiji beleže negativna kretanja. Došlo je do pada broja zadruga, ujedno i broja zaposlenih.Uspostavljanje pravnog okvira koji je osnova za modernizaciju zadruga i njihov brži razvoj, doprineće oživljavanju privredne aktivnosti i otvaranju novih radnih mesta. Zadruge imaju veliki potencijal za održivi privredni i društveni razvoj u Srbiji.

[Autor]

Članci