[Bušatović RadomirUčesnik]

Најпримеренији облик међусобног повезивања малих робних произвођача у свету јесте задруга или кооператива. Познато је да су задруге значајне за развој руралних средина. Искуства земаља у којима су пољопривредне али и задруге у другим секторима покретачи развоја села и сигурности за пољопривредне произвођаче указују да је врло важно обновити постојеће и формирати нове задруге у Србији.
Пољопривредне задруге у Србији најчешће се баве примарном пољопривредном производњом, и то више биљном него сточарском. Набавка пољопривредних инпута , откуп и пласман пољопривредних производа представљају најзначајније изворе прихода за пољопривредне задруге.
Идентитет савремене задруге одређују три компоненте :
– Дефиниција задруге – Задруга је аутономна асоцијација добровљно удружених лица са циљем остварења њихових заједничких, економских, социјалних и културних потреба и жеља, кроз заједнички поседован и демократски контролисан привредни субјект.
– Задружне вредности – основни систем вредности задружног покрета на којима почива свака задруга обухвата самопомоћ, демократију, једнакост,
праведности, солидарност , самоодговорност.
– Задружни принципи – алати за успешно задружно организовање помоћу којих задруге у пракси примењују задружне вредности . Задружни принципи су : добровољно и отворено чланство, демократска контрола чланова, економска партиципација чланова, аутономија и независност, образовање, обука и информисање, међузадружна сарадња и брига за заједницу.
Основне делатности земљорадничке задруге су уговарање производње са задругарима, набавка репроматеријала за задруге, обављање услуга, складиштење и продаја њихових производа, као и сопствених производа произведених у оквиру задруге. Земљорадничке задруге у свом пославању користе сопствену имовину , имовину задругара и других правних и физичких лица по посебним условима и уговорима.
Људски потенцијал у земљорадничким задругама чине задругари, кооперанти и запослени, тј сви они који испуњавају услове да послују са задругом, земљорадничку задругу може формирати најмање пет земљорадника и других физичких лица која у својини имају или по неком другом основу користе земљиште, објекте или средства за рад у
8
пољопривреди и не живе у заједничком домаћинству са оснивачем. Пољопривредници удруживањем повећавају ефикасност производње, смањују трошкове, повољније набављају репроматеријал а истовремено унапређују конкурентност.
Као добар пример може нам полслужити земљорадничка задруага Мала Сугубина 198 која је формирана 2018.године. Ентузијазам и рад пољопривредника на усавршавању производње грожђа и квалитетних вина дао је резултате већ 2020.године освајањем златне медаље у категорији белих вина а 2021. године поред медаље у категорији белих вина стигла је награда за категорију црних вина. Производња грожђа и вина је значајна и традиционална грана у Србији . Могућност развоја овог сектора недовољно је искоришћена а представља широку могућност за развој и промоцију неразвијених руралних области , којих у Србији има доста а гарантује будућим генерацијама задругара извор економског прихода. Можда би будући задругари могли размишљати у том правцу а самим тим и првим кораком удруживања тј. задругарства.
Радомир Бушатовић, дипл.инж.
ПССС Крушевац

[Autor]

Članci