[Jeremić LjiljanaUčesnik]

Prouzrokovač bakteriozne plamenjače vinove loze je patogen Xylophilus ampelinus.To je karantinski štetni organizam koji je kod nas na A1 listi a na EPPO listi A2.Prisutan je u Evropi (Francuska,Grčka,Italija,Bugarska,Slovenija),u Turskoj(gde je rađena eradikacija),u Južnoj Africi.Domaćin je samo vinova loza.
Simptomi ovog oboljenja su uočljivi u rano proleće do juna meseca u Evropi.Primarna Infekcija se obično javlja na donjim delovima jednogodišnjih i dvogodišnjih lastara .Na početku se pojavljuju linearne crvenkasto-braon pege koje se spajaju i dolazi do pucanja tkiva i pojavljuju se rak-rane.Na lastarima se ispod površine nalaze pruge duž sprovodnih sudova koje mogu ići do srži .U proleće kod ranih zaraza javlja se usporen razvoj lastara ili izostanak razvoja lastara.Pojava rak rana se javlja i na lisnim drškama i peteljkama.Ako je jača zaraza može doći do potpunog sušenja čokota.Listovi se mogu zaraziti preko lisnih drški,pojavljuje se hloroza i venjenje lista.Moguća je i alternativna infekcija preko stoma tada se pojavljuju ugaone,crvenkasto smeđe lezije.Na listovima kada je vlažno vreme moguća je i pojava bakterijskog eksudata.
Bakterija se prenosi kalemljenjem i prilikom rezidbe ako je vlažno i vetrovito vreme.Latentne infekcije su česte.Širenje bolesti tokom vegetacije je u neposrednoj blizini zaraženih čokota.Na veće razdaljine se prenosi zaraženim sadnim materijalom.Optimalne temperature za razvoj bolesti su oko 24 stepena C,a maksimalne temperature su 28 stepeni C.
Suzbijanje-Karantin ,korišćenje zdravog sadnog materijala.Neposredna kontrola uvezenog sadnog materijala nije pouzdana pa je potrebno da se uvoz vrši iz oblasti u kojima nije registovana pojava bolesti.Suzbijanje Xylophilus ampelinus je otežano zbog nedovoljne efikasnosti hemijskih sredstava.Preporučuju se agrotehničke,mehaničke mere -ukljanjanje obolelih lastara i celih čokota i krčenje zaraženih zasada.Rezidbu treba obavljati po suvom vremenu uz obaveznu dezinfekciju alata za rezidbu.Navodnjavanje vinograda obavljati sistemom kap po kap ne primenom nadzemnih prskalica.Zbog otežanog suzbijanja ovog patogena ako se pojavi bolest može doći do velikih ekonomskih šteta .U nekim zemljama napr. u Grčkoj (gde je bolest rasprostranjena na Kritu štete na osetljivoj sorti Sultania i do 70 %).U okviru Programa mera zaštite zdravlja bilja za 2018.godinu kao i ranijih godina ovaj patogen je na listi karantiskih štetnih organizama koji se prate na teritoriji Republike Srbije.

Savetodavac za zaštitu bilja
dipl.ing.Ljiljana Jeremić

[Autor]

Članci