Xylophilus ampelinus je ekonomski važna bolest za koju trenutno postoji potvrđeni domaćin – Vitis vinifera L. Bolest je zabeležena na području Južne Afrike, Švajcarske, Argentine, Tunisa, Bugarske, Austrije i Slovenije.
Primarne infekcije nastaju na jedno i dvogodišnjim lastarima, preko lista, cveta ili bobica. Parazit se prenosi kalemljenjem i rezidbom pogotovu ako je vlažno i vetrovito vreme. Tokom vegetacije širi se u neposrednoj okolini izvora zaraze, a na veće daljine prenosi se sadnim materijalom i trenutno ne postoji utvrđeni vektor prenošenja. Razvoj patogena pogoduje optimalna temperatura od 240C a maksimalna 280C.
Simptomi se uočavaju rano u proleće do juna, kada se na pojedinim delovima čokota uočava hloroza i usporen razvoj lišća ili razvoj izostane u potpunosti. Na lastarima se formiraju pege u okviru kojih tkivo puca formirajući pukotine koje podsećaju na rak rane, koje se formiraju i na lisnim drškama i peteljkama grozda. Ispod površinskog tkiva uočavaju se pruge duž sprovodnih sudova ksilema dopirući sve do srži, dok jače oboleli letorasti izumiru, a pojava na starijim delovima vinove loze dovodi do potpunog sušenja čokota.
Pre izbora mesta za sadnju vinograda važno je ispitati teren i izbegavati sadnju u područjima velike vlažnosti. Takođe se preporučuje da se, nakon krčenja, zemljište neprekidno pusti nekoliko godina da stvori povoljnije uslove za bolji početni razvoj vinove loze. Preporučljivo je birati manje osetljive vrste kao što su šardone, sovinjon i merlot.
Hemijska zaštita je neefikasna. Agrotehničke mere: uklanjanje obolelih delova i krčenje zaraženih zasada, rezidba po suvom vremenu što kasnije, dezinfekcija alata, sadnja zdravih kalemova. Nedostatak efikasnih mera zaštite može imati za posledicu značajne ekonomske štete od unosa i širenja patogena.
Zasad je svakodnevno potrebno kontrolisati kako bi se reagovalo na neobične promene u vremenu.
Ljubiša Đorđević, dipl.ing.
PSSS Pirot
Đorđević Ljubiša
Đorđević Ljubiša