Хељда (Polygonum fagopyrum)
Хељда се гаји ради плода који се пре свега користи у исхрани људи. Самлевени плод хељде служи за спремање квалитетног качамака. Справљање хлеба од хељдиног брашна је отежано, јер у њему нема довољно лепка, тако да је хлеб могуће производити само у мешавини са 75% пшеничног брашна. Највреднији састојак плода хељде су протеини, којих има од 11 до 16%. Поред протеина у плоду хељде има и скроба (70 до 85%), шећера и витамина и др. Плод хељде садржи и лецитин који делује на смањење холестерола у крви човека. Хељда има дуг период цветања и погодну грађу цвета за посећивање пчела. Са једног хектара усева хељде пчеле могу да прикупе од 100 до 300 kg меда. Захваљујући кратком вегетационом периоду од (60 до 90 дана) хељда се може гајити и као пострани усев, што доприноси бољем искоришћавању земљишта. Одличан је предусев за многе ратарске биљке јер брзо расте, добро засењује земљиште и гуши коровску флору. Хељда је биљка која не подноси монокултуру. Захтева основну обраду на дубини од 25 до 30 cm, а предсетвена припрема се изводи у једном потезу сетвоспремачима на дубини од 6 до 10 cm. За принос плода од 1,5 до 2 t/ha потребне су следеће количине хранива: 50-90 kg/ha азота, 40-50 kg/ha фосфора и 60-150 kg/ha калијума. Сетва хељде се изводи када се земљиште на дубини од 10 cm загреје до 15 степени целзијуса, сејалицом у редове на размаку 13 до 15 cm или широкоредно на 45 до 60 cm. Жетва хељде се врши када 2/3 зрна добије мрку боју. Зрно хељде се чува у складишту, и не треба да садржи више од 14 до 15 % влаге.
Данијела Илић, маст.инж.пољопривреде
Ilić Danijela
Ilić Danijela