U uslovima naše zemlje setva kukuruza počinje kada se temperatura zemljišta na dubini setve ustali na oko 10 stepeni C. To je obično krajem prve dekade aprila u ravničarskim krajevima a u brdsko-planinskim rejonima krajem aprila i početkom maja. Proizvođači na našem terenu izbegavaju setvu u prvoj dekadi aprila jer period od setve do nicanja traje dugo,seme je izloženo duži period napadu patogena što može dovesti do proređivanja sklopa. Eventualno oštećenje od kasnih mrazeva je drugi nedostatak rane setve .
Ali,rana setva ima i neke prednosti.U ranijoj setvi nicanje je nešto ranije ,a ranije je i metlanje i svilanje.Kukuruz koji ranije svila,pre dozreve a ispuštanje vode iz zrna je brže jer sazrevanje teče u toplijem periodu godine.Ranije nikao kukuruz po pravilu dobro razvija koren do letnjih suša ,pa ih delimično izbegava ili bolje izdržava.U vremenski povoljnim godinama razlike u prinosu između aprilskih rokova setva nisu značajne .Međutim,u sušnim godinama,u ranijim rokovima setve postižu se najviši prinosi.Preporuka struke je da setvu ipak treba početi u prvoj dekadi aprila ,koristeći pri tome seme visoke klijavosti i energije klijanja.Najveće površine (50-60%) treba zasejati u drugoj dekadi aprila a setvu završiti do kraja aprila.
Setva kukuruza u maju za hibride pune vegetacije nije sigurna.Ukoliko ipak ,iz nekih razloga setvu moramo obaviti u maju ,onda treba sejati hibride kraće vegetacije,koji su tolerantniji na kasniju setvu.
Stojković-Jevtić Snežana
Stojković-Jevtić Snežana