Malina je kod nas najdohodovnija voćna vrsta. Njenom širenju je doprinela umnogome teška ekonomska sirtuacija u zemlji i sve veći broj nezaposlenih radnika. U našim uslovima malina obezbeđuje najbrži povratak uloženih sredstava, već u drugoj godini po sadnji.Pored toga, plasman roda i naplata kod maline je najdalje do polovine vegetacije, dok se kod drugih voćnih vrsta, zavisno od sorte čeka i kraj vegetacije, a plasman čak ulazi i u narednu kalendarsku godinu. Pored toga, za proizvodnju maline su dosta mala maretijalna ulaganja, najveći trošak je radna snaga, i mogu da je rade i deca i starije osobe.Sve ovo je uticalo na ubrzano povećanje površina pod zasadima, veoma često podizanjem zasada na neodgovarajućim zemljištima. Zasadi podignuti na zemljištima sklonim zabarivanju, gde je visok oglejeni /nepropusni /horizont daju dobre rezultate u proizvodnji u sušnim godinama. Nasuprot tome, u godinama koje obiluju padavinama na takvim površinama dolazi do sušenja i propadanja –izumiranja zasada.Razlog je u prezasićenom zemljištu vodom, gde su sve pore ispunjene vodom, nema vazduha u zemljištu. U takvim uslovima dolazi do gušenja –asfikcije – korena.Štete su još veće ukoliko je sadni materijal zaražen gljivicom koja uzrokuje pojavu plamenjače korena maline. Simptomi pojave sušenja dela ili celih zasada, kako je prikazano na fotogtafijama, nastaju uglavnom pred početak berbe maline, najčešće su praćeni toplim vremenom i visokim sadržajem vode u zemljištu.
Da bi se ova pojava izbegla neophodno je birati kvalitetno zemljište pre podizanja zasada i obavezno koristiti zdrav sadni materijal.
Joković Petar, dipl. ing.
PSSS Uzice
PSSS Uzice