Voćarstvo – sadnja maline

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #593470
    Ana Prokić
    Učesnik

      Sadnja maline

      Malina se može saditi u jesen i proleće, ali je jesenja sadnja bolja i prihvatljivija. Jesenjom sadnjom malina se adaptira na uslove sredine tokom zime i u vegetaciju ulazi sasvim spremna. U slučaju prolećne sadnje, postupak je potrebno obaviti najkasnije do marta.
      Sadnja maline treba da se obavi u besprekorno pripremljenu parcelu. Pre sađenja na izdancima se odstranjuju sve oštećene i polomljene žile. Korenov sistem pre sadnje se potapa u smešu pripremljenu od jednakih delova ilovače, sveže goveđe balege i vode kojoj je dodat fungicid. Najčešće se koriste dva fungicida: Previcur N (0,25%) i Ridomil MZ (0,3%) ili biološki preparati na bazi Trichoderme spp. U jesenjoj sadnji dovoljno je samo sadnice potopiti u rastvor fungicida.
      Sadnja maline se obavnja ručno. Pri sadnji žilice se pravilno raspoređuju duž reda, pažljivo se zatrpaju sitnom zemljom, koja se lagano utaba i prema potrebi zalije za 2 – 3 litra vode. Zemljište oko zasađenie sadnice se ne sme previše utabati, da se ne bi stvorila pokorica koja otežava izbijanje izdanaka na površinu. Posađene izdanke prekratiti najviše na 20 do 20 cm, na oko 2-3 pupoljka. To prekraćivanje obaviti u proleće pre kretanja vegetacije bez obzira kad je sadnja obavljena.
      Pri sadnji obratiti pažnju na mineralna đubriva, da ne dođu u kontakt sa korenom mlade biljke jer u suprotnom može doći do sušenja žila i propadanja sadnice.
      Kao rastojanje između redova i u redu odabrati zavisno od sistema gajenja, bujnosti sorte, načina održavanja zemljišta u međurednom prostoru i raspoložive mehanizacije. Potrebno je obezbediti dovoljno prostora između redova za međurednu obradu i berbu. Kod maline se kao najpogodniji pokazao sistem špalira, koji se sastoji od stubova i žice. Stubovi mogu biti od armiranog betona, drveta ili gvožđa i postavljaju se na rastojanju od 5 – 6 m. Stubovi se pobijaju u zemlju na dubinu od 50 – 60 cm. Visina stubova iznad zemlje kreće se od 1,8 – 2,0 m. Na stubovima se najčešće postavljaju dva reda pocinkovane žice. Prva na 70 – 80 cm iznad zemlje, a druga na 150 – 160 cm iznad zemlje što zavisi od porasta letorasta u toj godini. Postavljanje stubova i žica treba uraditi u prvoj godini nakon sađenja maline.
      Za sortu Vilamet najviše se primenjuje rastojanje 2,5 m x 0,25 m, što po hektaru iznosi 16000 sadnica. Za sorte Miker i Tjulamin preporučuje se rastojanje 3,0 x 0,25 m što iznosi 13300 sadnica po hektaru.

      Ana Prokić dipl. ing.

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.