Virus je utvrđen u svim delovima sveta, a takođe je prisutan i u našoj zemlji. Radi se o štetnom oboljenju, jer se klasovi obolelih biljaka ne razvijaju, a ako se razviju oni su obično sterilni. Osim ječma ovaj virus nanosi štete i pšenici. Prinos ječma može da bude značajno smanjen, zavisno od osetljivosti sorte i vremena zaraze. Pored ječma i pšenice virus je infektivan još i za mnoge druge biljne vrste.
Virus prugastog mozaika ječma između nerava na lišću izaziva hlorotične pege, koje mogu da budu praćene nekrozom tkiva. Biljke zaostaju u porastu i rozetastog su izgleda. Klasovi se ne obrazuju ili se slabo obrazuju i najčešće su sterilni.
Virus prugastog mozaika ječma spada u grupu retkih virusa trava koji se prenosi semenom. U prirodi virus se prenosi polenom, što je jedan od razloga njegove masovne pojave. Mlade biljke koje nastaju iz semena bivaju sistematično zaražene. Tokom porasta biljke vidljivi znaci oboljenja postaju sve uočljiviji. Polenom donet na žig tučka virus dospeva u plodnik i zaražava zrno koje se u njemu formira. Obolelo zrno prenosi zarazu iz jedne u drugu godinu.
Setva zdravog semena je osnovna mera kojom se virus može uspešno suzbiti. Zato proizvodnji zdravog semena i kontroli njegovog zdravstvenog stanja treba pokloniti punu pažnju.
Siniša Nedeljkovic dipl.inž.polj
Nedeljković Siniša
Nedeljković Siniša